Javni dug Srbije iznosi 39,2 milijarde evra, odnosno 41,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je znatno ispod kritične granice od 60 odsto koja bi kreatorima fiskalne politike nalagala da donose plan za njegovo smanjenje, ali zaduženje kod banka raste, od 2022. je povećano 14 puta, piše portal Forbs Srbija.
Podaci sa poslednje aukcije dužničkih zapisa govore da je prodato manje obveznica nego što je država planirala jer je interesovanje ulagača u srpski dug trenutno u padu, iako je rano za donošenje zaključka da će to biti trend.
Ipak, spisak poverilaca pokazuju da se država sve više zadužuje kod poslovnih banaka jer je poređenja radi, visina tog duga 14 puta povećana od februara 2022. do februara ove godine. Tada je prema podacima Uprave za javni dug iznosila samo 375 miliona evra. Sada se taj dug popeo na više od pet milijardi evra.
Istovremeno, u padu je dug prema kupcima dužničkih hartija Srbije u dinarima. Podaci Uprave za javni dug pokazuju da se iznos tog duga smanjuje nakon nekoliko godina rapidnog rasta. Naime, u februaru ove godine iznosio je 6,6 milijardi evra, dok je u istom mesecu 2024. bio 7,4 milijarde.
Analiza zaduživanja države, odnosno strukture javnog duga, pokazuje da se, mereno po visini duga, poslovne banke nalaze na trećem mestu srpskih kreditora. Odmah iza kupaca evroobveznica i dinarskih državnih dugoročnih obveznica.
Poređenja radi, poslovne banke se 2020. uopšte nisu nalazile na spisku prvih 10 kreditora Srbije, da bi se od „kovida“ podizale na listi zbog sve značajnijeg zaduživanja države.
Naročito je to primetno kod zaduživanja za izgradnju velikih i značajnih infrastrukturnih projekata. Osim beogradskog „malog metroa“ država se poslednjih godina kod domaćih banaka zadužila i za izgradnju Nacionalnog stadiona i pratećih infrastrukturnih objekata, ali i za putne pravce poput Dunavske magistrale ili puta Ruma – Šabac – Loznica.
Za većinu tih projekata kredit je uzet upravo kod Poštanske štedionice, praktično jedine državne banke u Srbiji.
Nedavna vest da država nije uspela da proda sve planirane obveznice, dodatno je potpirila spekulacije da rizik zemlje raste, odnosno da se iscrpljuju izvori finansiranja duga. A time se banke, a naročito ona državna, nameću kao sve češći izvor finansiranja.
Ipak, stručnjaci kažu da iz poslednjeg slučaja ne bi trebalo izvlačiti jasan zaključak. Uvereni su da su srpske dužničke hartije i dalje atraktivne investitorima, ali uz mogućnost da njihova cena u budućnosti bude nešto viša.
Drugim rečima, da prinos na te obveznice bude malo veći što će državi predstavljati veći trošak prilikom vraćanja duga, a investitorima, u isto vreme, signal da je rizik ulaganja ipak malo veći nego što je bio.
Ipak, kako veruju, to ne mora nužno biti signal da Srbija ima povećan kreditni rizik ili da je problematičan zajmoprimac. Jednostavno, moguće je da su zbog međunarodnih okolnosti i tenzija investitori oprezniji i selektivniji nego što su bili.
Ako je interesovanje za obveznice manje nego inače to će kao posledicu imati povećan prinos kao način da se njihova atraktivnost poveća.
Ipak, u takvoj situaciji država ima izbor ili da smanji zaduživanje ili da pronađe nove izvore. Poslovne banke svakako jesu jedan od izvora, ali njihovo kreditiranje, kako su ranije poručivali kontrolori trošenja javnog novca, ima svoju lošiju stranu.
Kako je upozoravao Fiskalni savet, to je najnepovoljniji vid zaduživanja, odnosno najskuplji.
Primera radi, kamatna stopa za kredite za Dunavsku magistralu i put Ruma – Šabac – Loznica bila je oko osam odsto.
„Ukupna vrednost tih kredita je više od 600 miliona evra, a uobičajena kamatna stopa je između osam i devet odsto. Dakle, kamatne stope na ove zajmove su znatno iznad nivoa ostalih kredita za izgradnju putne infrastrukture“, navodeno je u toj analizi.
„Pritom, ovi izvori finansiranja su bili uglavnom interventnog karaktera. Ti zajmovi nisu primarni izbor, već se njima pribegavalo nakon što se planovi finansiranja iz drugih izvora nisu ostvarili, a radovi na tim deonicama su već bili u toku. Na sve to povlačeni su u razdoblju veoma nepovoljnih opštih uslova na tržištu zajmova, što je uzrokovalo visoke kamatne marže. Na kraju, imajući u vidu da se projektuje inflacija od oko tri odsto u srednjem roku, ove dinarske kredite, sa kamatnim stopama između osam i devet odsto, ne možemo oceniti kao povoljne“, naveli su u toj instituciji.
Poštanska štedionica je poslednjih godina postala jedan od vodećih državnih kreditora. Krediti ove banke dati za najrazličitije infrastrukture projekte države premašili su milijardu evra.
Tim kreditima finansira se, osim tunela u Beogradu, i Nacionalni stadion i prateća infrastruktura, kao i izgradnja saobraćajnice na Makiškom polju. Takođe, Poštanska štedionica kreditira i državna, odnosno javna preduzeća, poput Srbijagasa ili preduzeća u okviru sistema železnice.
Vest da počinju pripremni radovi za izgradnju tunela u Beogradu, od Karađorđeve ulice do Dunavske padine podsetila je i na činjenicu da se i za ovaj projekat, nazvan još i „mali metro“ država zadužila kod banke Poštanska štedionica i to za iznos od 24,9 milijardi dinara.
Sagovornici Forbsa rekli su da je uzimanje kredita kod poslovnih banaka, a što beleži poslednjih godina drastičan rast, posledica brže i jednostavnije procedure kreditiranja od nekih drugih oblika. Takođe, banke zajam državi vide kao jedan od najmanje rizičnih plasmana što olakšava proceduru dobijanja kredita.
Ipak, ovakvo zaduživanje ima i svoje naličje. Osim što je nešto skuplje od drugih potencijalnih vidova zaduživanja država na ovaj način sopstvenoj privredi pravi nelojalnu konkrenciju. Time što će banke uvek prednost prilikom zaduživanja dati državi u odnosu na privredu.
Što se pak, rasta zaduživanja konkretno kod Poštanske štedionice tiče, uvereni su da ova banka pod direktnom kontrolom države, odobrava kredite koje donosioci odluka u privatnim bankama ne bi tako lako odobrili, odnosno kredita koji bi teže mogli da „prođu“ procenu rizika i ostale procedure članova nezavisnih upravnih ili izvršnih odbora banaka.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.