Cene nafte u svetu skočile posle pretećeg govora Trampa o Iranu

Cene nafte su u svetu u četvrtak ostale povišene, na 111,54 dolara za barel američke sirove nafte, a skočile su u sredu, posle govora predsednika SAD Donalda Trampa koji je obećao da će SAD nastaviti da napadaju Iran i nije ponudio rok za okončanje rata.

„Za tržišta, produženi sukob povećava rizik od stalnih pritisaka na inflaciju, globalni rast, kamatne stope i procene vrednosti akcija“, napisao je Adam Ternkvist, glavni tehnički strateg za LPL Financial, u napomeni investitorima, piše američka agencija AP.

Skoro dnevne promene cena benzina u SAD su zapanjujuće za vozače. Stručnjaci kažu da razlike u ceni obično ne odlučuje nijedan pojedinačni prodavac benzina i da većina time ne stavlja novac u svoj džep kada cene rastu.

Vozači u SAD plaćaju najviše cene na pumpama od 2022. godine, dok rat u Iranu potresa tržišta nafte.

Prosek cena u SAD je ove nedelje skočio na iznad 4 dolara po galonu (3,8 litara). Uprava SAD za informacije o energetici kaže da oko polovine te cene pokriva cenu sirove nafta, a oko 20% ide rafinerijama.

U govoru o ratu u Iranu, Tramp je zamolio Amerikance za strpljenje.

I britanska RTV BBC piše da cene nafte skaču, a akcije padaju pošto je Tramp pretio novim napadima na Iran i narednih nedelja i nije dao konkretne detalje o tome kako će se rat završiti.

Cena nafte tipa „Brent“ nakratko je skočila iznad 109 dolara po barelu, a berze u SAD, Evropi i Aziji su pale posle Trampovog govora.

U sredu, pre govora, su cene nafte pale ispod 100 dolara u nadi da će Tramp reći kako će SAD izaći iz rata, ali je on ponovio isto što je govogio i ranije.

Sirova nafta tipa „Brent“, globalno referentna za cene, poskupela je za više od 8% u četvrtak, ali se cena potom malo smanjila.

Američka referentna nafta „West Texas Intermediate“ koja je bila donekle zaštićena od rasta cena ranije tokom rata u poređenju sa „Brentom“, takođe je porasla, nakratko iznad 110 dolara po barelu u četvrtak ujutru u Njujorku, a potom je i njena cena nešto opala.

Rast je bio „jasna provera tržišne realnosti nakon ranijeg optimizma u vezi sa skorim prekidom vatre“, rekao je Alberto Belorin, osnivač i generalni direktor InterCapital Energy, konsultantske kuće za naftu i gas.

An-Sofi Korbo, bivša šefica analize gasa u naftnom gigantu BP, sugerisala je da bi moglo potrajati neko vreme da se protok vrati u normalu.

Energetska infrastruktura Zaliva je oštećena ratom, a Korbo je rekla da bi popravka mogla trajati između tri i pet godina.

Korbo koja je sada u Centru za globalnu energetsku politiku u Kolumbiji, rekla je za BBC da će poremećaj saobraćaja kroz Ormuski moreuz verovatno potrajati i da bi dodatni troškovi u vidu naknada za korišćenje tog moreuza mogli biti „prilično značajni“.

Ona je rekla da trenutno razume da brodovi podležu naknadi od oko dva miliona dolara po brodu za korišćenje moreuza, što, ako bi postalo trajno, predstavljalo bi „najgore rešenje“ za korisnike plovnog puta.

U SAD, industrijski indeksi Dau Džons, S&P 500 i Nasdak bili su pali za više od 1% na početku trgovanja.

U Velikoj Britaniji, indeks FTSE 100 je pao popodne, ali je zatvoren sa 0,69% porasta.

Francuski indeks Cac je zatvoren sa padom od 0,24%, a nemački Dax sa 0,79% – oba su povratila neke ranije padove.

U Aziji, glavni berzanski indeksi su pali posle Trampovog govora, preokrenuvši ranije dobitke.

Japanski Nikkei 225 je zatvoren sa padom od 2,4%, a južnokorejski Kospi je završio s padom od 4,5%.

Berze u regionu Azije su nestabilne zbog rata u Iranu jer je Azija posebno ranjiva pošto je u velikoj meri zavisna od Bliskog istoka za snabdevanje gorivom.