Šabić o slučajevima kada BIA ne sme da vas uznemirava, privodi i saslušava

Studenti širom Srbije i dalje nastavljaju blokade u znak protesta, zahtevajući ispunjenje svojih zahteva, dok vlast pokušava da uguši njihov otpor. Pored stalnih pretnji i pritisaka, nedavni incidenti uključuju pozive Bezbednosno-informativne agencije (BIA), kao i zastrašivanje upućeno studentima i njihovim roditeljima. Iako vlast koristi državne institucije kako bi suzbila zakonite proteste, studenti ostaju odlučni i ističu da ne krše zakon. Ova situacija postavlja pitanje na osnovu kojih ovlašćenja i u kojem svojstvu BIA poziva studente na „prijateljske razgovore“ – te da li je to uopšte u njenoj nadležnosti.

Advokat Radoljub Šabić navodi za Nova.rs da „prijateljski razgovor“ ne postoji u srpskom zakonu i pozivi iz BIA ili policije su zloupotreba i kršenje zakona koje bi te državne institucije trebalo da brane i poštuju.

„Apsurdno je da se bilo kakvo okupljanje građana, koji protestuju zbog nezadovoljstva merama vlasti ili zahtevaju odgovornost pojedinaca, tretira kao pretnja Ustavnom poretku. U tom kontekstu, potpuno je nejasno šta BIA tu traži, jer ne postoje nikakvi dokazi koji bi podržali takve tvrdnje. Nema nijednog osnova da se smatra da je reč o nečemu osim legitimnom nezadovoljstvu građana“, objašnjava Šabić.

Kako navodi, BIA je ključna državna organizacija, ustanovljena Zakonom o Bezbednosno-informativnoj agenciji, koji jasno definiše da je njen prioritet zaštita Ustava, kao i očuvanje državne bezbednosti. Šabić takođe naglašava da je to njen primarni i osnovni zadatak.

„BIA nije policija“

„Pored toga, BIA se može baviti poslovima koji se odnose na organizovani međunarodni kriminal, terorizam i slične aktivnosti. Međutim, važno je naglasiti da BIA nije policija. Policijski poslovi su u nadležnosti MUP-a, dok su poslovi BIA obaveštajnog, analitičkog i sličnog karaktera“, kaže Šabić.

Advokat Šabić ističe i da BIA ne obavlja političke poslove, da zaštita javnog reda i mira nije u njenoj nadležnosti, te da prema zakonu ona ne bi smela da hapsi, privodi niti da se bavi studentima i njihovim apsolutno legitinim protestima.

„To su sve klasični policijski poslovi. Zakon o BIA predviđa mogućnost da se bave i takvim poslovima, ali čak i u tim slučajevima, kako bi obavljala policijske zadatke, zakon nalaže da se sklapaju posebni sporazumi između ministra unutrašnjih poslova i direktora BIA za konkretne situacije. Ako oni ne mogu da postignu saglasnost, to pitanje rešava Vlada. U ovom konkretnom slučaju, sumnjam da postoji bilo kakav takav akt, a u svakom slučaju, javnost o tome ništa ne zna“, objašnjava advokat.

„Sve su to gruba odstupanja od zakona“

On ističe da sve što se trenutno dešava u zemlji izaziva ozbiljne sumnje u zakonitost tih postupaka.

„Počev od vesti o tome da su ljudi privođeni u kolima bez registracija, bez prethodnog predstavljanja o službenom statusu pripadnika BIA, pa nadalje. Sve su to gruba odstupanja od odredbi Zakona o policiji, Zakona o krivičnom postupku. Zakon o BIA isto kaže da, kada se BIA bavi poslovima koji su inače policijski, ona mora da se pridržava svih pravila i deluje u okvirima koji važe za policiju“, kaže Šabić.

Dodaje da je apsurdno i potpuno nejasno zbog čega je BIA pozivala studente preko roditelja. Kako ističe, ako postoji bilo kakav osnov za pozivanje, onda bi trebalo da budu pozvani direktno akteri koji ih interesuju. Takođe, postavlja se pitanje u kom svojstvu BIA poziva studente i građane na razgovor.

„Niko nema pravo da poziva građane putem telefona ili posrednika“

„Nejasno je u kom svojstvu BIA poziva studente i građane na razgovor. Jedna od mogućnosti je da građane pozivaju na informativne razgovore, u cilju prikupljanja obaveštenja, kako to zakon predviđa. Međutim, takvi pozivi moraju imati odgovarajuću formu. U ovom slučaju, student bi trebalo da bude obavešten o tome u kojem svojstvu se poziva, kao i da mu se blagovremeno saopšti mesto i vreme razgovora, umesto da to liči na jučerašnji, potpuno neozbiljan događaj. Naime, kada je mladić došao na poziv BIA, rečeno mu je da ga niko ne čeka“, kaže Šabić i dodaje:

“Niko nema pravo da poziva građane putem telefona ili posrednika. Na kraju, kako možete da budete sigurni da vas je pozvalo službeno lice BIA?.“

Kako Šabić objašnjava, zakon jasno definiše procedure vezane za pozivanje na informativni razgovor, a jedna od ključnih odredbi je da niko ne može biti priveden na razgovor, osim ako to izričito nije naglašeno u pozivu. Dakle, prinudno prikupljanje informacija, kao i privođenje građana, nije dozvoljeno, ukoliko nije precizirano u pozivu.

„Takvi postupci krše zakonske okvire“

On takođe dodaje da je zakonska obaveza službenih lica da se predstave na odgovarajući način i jasno objasne u kojem svojstvu i na osnovu kojih razloga pozivaju građane na razgovor.

„Oni su dužni da se predstave na pravi način, da kažu po kom statusu i po kom osnovu ih tretiraju. Ta neformalna ponašanja, koja su zapravo zastrašivanja, imajući u vidu autoritet koji služba ima, nedopustiva su. Na neformalne pozive niko nije dužan da ide, i mislim da niko ni ne treba da ide. Ne treba da povlađujemo postupanju nadležnih organa“, zaključuje Šabić.

Postupci BIA u vezi sa pozivima studentima i njihovim roditeljima izazivaju ozbiljne sumnje u zakonitost. Zakon jasno definiše ulogu BIA u zaštiti državne bezbednosti, a ne u suzbijanju protesta ili zastrašivanju građana. Takvi postupci krše zakonske okvire i ugrožavaju osnovna ljudska prava, uključujući slobodu izražavanja i pravo na protest. U demokratskom društvu, institucije moraju delovati u skladu sa zakonom, a ne zloupotrebiti svoju moć u cilju suzbijanja nezadovoljstva.