Poslednji dan za prijavljivanje zainteresovnih za kupovinu Radio televizije Kragujevac, jedinog medija u Srbiji koji je još uvek, mada protivzakonito, u vlasništvu države, odnosno lokalne samouprave, je petak, 27. decembar. Toga dana, u 15 časova, zvanično se završava javni poziv koji je raspisalo Ministarstvo privrede Republike Srbije za prikupljanje ponuda za prodaju Radio televizije Kagujevac (RTK).
Pravo na kupovinu ovog medija imaju domaća pravna lica, a predmet prodaje je u stoprocentnom vlasništvu grada Kragujevca. Prema izveštaju ovlašćenog procenitelja, ukupna vrednost ovog preduzeća na dan 31. decembra 2023. godine iznosi 152.803,69 evra, što će biti početna cena na predstojećoj licitaciji.
Koverte sa ponudama biće otvorene 30. decembra i tada će biti poznato da li je RTK dobila novog gazdu.
Od grada 500 miliona, malo li je
Uz naknadu od sto hiljada dinara budući kupci mogli su do 10. decembra da otkupe prodajnu dokumentaciju koju čine: ugovor o čuvanju poverljivih podataka, privatizaciona dokumentacija, uputstvo za ponuđače, obrazac prijave za učestvovanje u postupku i nacrt ugovora o prodaji. Po preuzimanju prodajne dokumentacije, a do isteka roka za podnošenje prijave, zainteresovani su mogli da zakažu posetu ovom mediju kako bi pregledali imovinu i poslovnih knjige i obavili razgovor sa rukovodstvom.
Prema nezvaničnim informacijama, do zaključenja ovog broja novina, u utorak, 24. decembra, pojavio se samo jedan zainteresovani ponuđač – Televizija Pančevo, koju je 2015. godine kupio Radoica Milosavljević. Ovaj kruševački „biznismen” u to vreme pokupovao je gomilu medija po Srbiji za male pare, a onda taj novac nadoknadio iz gradskih budžeta, učešćem na medijskim konkursima.
Podsećanja radi treba navesti da je Radoica Milosavljević prvi put kupio i RTK u oktobru 2015. godine. Posle godinu dana trzavica i štrajkova zaposlenih, Ministarstvo privrede je 24. januara 2017. konstatovalo da kupac nije dostavio dokaze da je izvršio investicionu obavezu za prvu godinu od 15.000 evra, niti revizorski izveštaj. Kupac nije dostavio ni dokaze o isplati zarada, niti garancije u iznosu od 125.000 evra. Tako je ugovor sa Milosavljevićem raskinut.
Posle peticije građana Kragujevca, Vlada Srbije je 19. juna 2017. donela odluku kojom se osnivačka prava nad ovom televizijom prenose na grad Kragujevac, koji je u decembru iste godine pokrenuo inicijativu za novu privatizaciju RTK. Od tada do jula 2023. godine ništa nije urađeno u tom procesu, da bi se onda ekspresno, za dva meseca, preduzeli svi potrebni koraci da se ova odluka donese.
Tokom svih ovih godina RTK je funkcionisala kao privredno društvo čiji je osnivač grad Kragujevac i kao takvo se finansiralo iz budžeta grada. Grad pet godina nije raspisivao konkurs za sufinansiranje medija, ali je novac iz budžeta svake godine uredno izdvajan za ovu televiziju.
Novcem građana pokrivane su plate, ali i dugovi koji su ostali iza bivšeg vlasnika. Tako je od 2015. do 2023. godine ova televizija iz budžeta grada dobila skoro 500 miliona dinara.
Po pravilu, isti kupac kome je poništena privatizacija ne bi mogao ponovo da bude učesnik u kupovini ove televizije, ali je on u međuvremenu prebacio vlasništvo na izvesnu Tatjanu Cuk, koja je bila šefica marketinga Džudo kluba „Crvena zvezda”.
Osim TV Pančevo nije poznato da li je bilo još zainteresovanih za kupovinu RTK. Na ovo pitanje, kao i kakva su očekivanja od nove privatizacije nismo mogli da saznamo od direktorke Jelene Vuković, pošto je odbila da razgovara o ovoj temi, s obrazloženjem da je postupak još uvek u toku i da će za razgovor biti spremna kada sve bude završeno.
Ni sindikalne organizacije SINOS i „Nezavisnost” nemaju informacije o zainteresovanima, ali će nastojati da saznaju strukturu vlasništva budućeg kupca.
Naprednjačka TV o trošku građana
Sa druge strane, u Udruženju građana Šumadijski centar za građanski aktivizam Res publika, sa punom pažnjom prate proces privatizacije RTK. Jedna od aktivistkinja Bojana Vlajović Savić kaže da je to njihova obaveza, s obzirom da su od 2017, kada je vlasništvo preuzeo grad, uloženi milioni dinara građana Kragujevca i to je ono što njih obavezuje da prate ovaj proces.
– Ne očekujemo iznenađenje u smislu ko će postati novi vlasnik i kakva će biti uređivačka politika nakon privatizacije. Još početkom novembra znalo se da će u decembru biti raspisan poziv za privatizaciju, što je u startu navodilo na zaključak ko će da kupi ovaj medij. Nakon toga, usledilo je i značajno povećanje para u budžetu za sufinansiranje medijskih projekata sa 12 na 45 miliona dinara, što je nedvosmisleno ukazivalo da će RTK ubrzo biti privatizovana. Osim toga, novim Zakonom o informisanju i medijima predviđeno je proces privatizacije neprivatizovanih nedija mora da bude završen 2025. godine, objašnjava Bojana Vlajović Savić.
Ona tvrdi da je veoma važno da se prate dešavanja vezana za privatizaciju RTK, jer se od 2017. godine finansira subvencijama iz gradskog budžeta i što takav slučaj ne postoji u Srbiji. Reč je o novcu svih građana, kaže aktivistkinja Res publike, koji, nažalost, za taj novac ne dobijaju informisanje u javnom interesu svih nas, već informisanje u skladu sa nalozima i politikom Srpske napredne stranke, kojoj RTK služi kao propagandno glasilo.
Ovo je najviše bilo izraženo tokom izborne kampanje, a istraživanja Res publike su pokazala apsolutnu dominaciju SNS-a, naročito Aleksandra Vučića, što je poražavajuće za grad.
– Ne treba ni pomisliti da će televiziju kupiti neko ko je zaradio novac u ozbiljnim privrednim delatnostima. To će biti novac iz javnih izvora, odnosno iz budžeta, kao što je bio slučaj u svim drugima privatizacijama širom Srbije, pa svojevremeno i RTK, tvrdi naša sagovornica.
Sada je postalo očigledna ideja da je zaživelo ono što se odavno neformalno nazivalo „mrežom” privatizovanih medija. Naime, tokom studentskih protesta intervju na TV „Informer” sa predsednikom Vučićem, reemitovan je na 112 televizijskih stanica u Srbiji.
–U primeni je ono što se radilo godinama – preko kupljenih lokalnih mediji emituje se program koji ide iz jednog centra, odnosno centrale, diktiran iz sedišpta SNS-a. Dakle, građani finansiraju RTK koji o aktivnostima predsednika Srbije obaveštava preuzimajući snimke drugih medija koje takođe finansiraju građani sredstvima iz republičkog budžeta. Tako, prosto rečeno, dva puta plaćamo jedan isti sadržaj. Ja sam nekada bila ponosna što sam profesionalna znanja i iskustva sticala na RTK, imala sam priliku da učim od iskusnih i profesionalnih novinara. To je nekada bio cenjen medij, a sada je sramota pomenuti da ste nekad bili deo tog medija, jer im je danas izvor informacija „Informer”, solidariše se sa novinarima „Informera” koji je, po izveštaju Saveta za štampu, apsolutni šampion u kršenju novinarskog kodeksa i plasiranju lažnih vesti. RTK je odavno izgubila svoj ugled i uticaj, pala je na jako niske grane zbog amaterskog odnosa prema profesiji, ali mi na to ne možemo da utičemo, ali imamo pravo i obavezu da znamo gde idu naše pare, zaključuje Bojana Vlajović Savić.
Ona dodaje da će pratiti sve ono što će se dešavati nakon privatizacije i da će posebno biti zanimljivo kako će se RTK prvi put snaći u projektnom finansiranju. Oni treba da obezbede 66 miliona dinara, koliko su ove godine dobili iz gradskog budžeta, a da bi taj novac dobili od projekata moraju još toliko sami da zarade.
Takođe, interesantno je kako će i na koji način obezbeđivati novac da bi zadržali sadašnji nivo zarada koji je izuzetno visok u odnosu na ostale medije, ali i ostala javna preduzeća.
– Treba pratititi kako će RTK funkcionisati kada budu privatno vlasništvo i kada taj novac ne bude mogao da dolazi tako direktno iz budžeta kao do sada, putem zahteva da se prebaci određena suma za plate. Postoje slični mediji u Srbiji i već deset godina osmišljavaju vrlo „kreativne” načine da dođu do para, kao što je osnivanje privatnih produkcija, javne nabavke, reklame javnih preduzeća, kaže naša sagovornica.
Dobro obavešteni izvori tvrde da se privatizacija RTK neće završiti u prvom krugu i da će se čekati naredni, kako bi se prepolovio početni iznos i ova medijska kuća prodala upola cene novom vlasniku. Da li će tako i biti, znaće se vrlo brzo.
