Kašnjenje radova na pruzi Beograd–Budimpešta: Između bezbednosnih standarda i političkih obećanja

Izgradnja i puštanje u saobraćaj brze pruge od Beograda do Budimpešte ponovo su u fokusu javnosti nakon što su najave o završetku projekta do kraja marta tekuće godine ostale nerealizovane. Prema navodima opozicionih aktera i pojedinih regionalnih medija, proces usporavaju tehničke poteškoće povezane sa implementacijom evropskih bezbednosnih protokola.

Janko Veselinović, član Predsedništva Stranke slobode i pravde, istakao je u svom saopštenju da odlaganje otvaranja deonice kroz Mađarsku ukazuje na ozbiljne probleme sa kineskim sistemima obezbeđenja. U centru pažnje je ETCS (European Train Control System), digitalni standard za signalizaciju i automatsku kontrolu vozova koji je ključan za prevenciju sudara i poštovanje evropskih normativa bezbednosti. Veselinović je postavio pitanje funkcionalnosti ovog sistema na srpskom delu pruge, sugerišući da bi nekompatibilnost tehnologije mogla ugroziti sigurnost putnika ili voditi ka daljoj izolaciji zemlje u železničkom saobraćaju.

Stručnjaci iz oblasti saobraćaja objašnjavaju da je ETCS neophodan za interoperabilnost vozova na tlu Evrope, jer omogućava prelazak granica bez promene lokomotiva ili dugotrajnih tehničkih provera. Ukoliko se sistemi ugrađeni na pojedinim deonicama ne poklapaju sa standardima Evropske unije, pruga gubi svoj međunarodni značaj i postaje tehnološki izolovana celina.

Sa druge strane, predstavnici vlasti i izvođači radova ranije su naglašavali da je projekat istorijski poduhvat koji će modernizovati transportnu mrežu Srbije. Ipak, kritičari podsećaju da se obećanja o brzoj vezi sa mađarskom prestonicom ponavljaju još od 2017. godine. Pored bezbednosnih dilema, ističe se i problem trenutne saobraćajne povezanosti; Srbija trenutno održava redovan međunarodni železnički saobraćaj samo sa Crnom Gorom, što po oceni opozicije pretvara zemlju u „saobraćajno slepo crevo“ uprkos velikim investicijama u infrastrukturu.

Dok građani čekaju zvanične potvrde o novim terminima puštanja pruge u rad, ostaje otvoreno pitanje cene karata, koja je prvobitno projektovana na 27 evra, ali i pitanje odgovornosti za tehnološku neusklađenost koja bi mogla odložiti integraciju Srbije u evropsku mrežu brzih pruga.