NALED: „Regenerativna poljoprivreda u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja 2026-2034“

Uvođenje regenerativne poljoprivrede u zakonodavni okvir jedna je od ključnih novina Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2026–2034 i prvi korak ka prelasku na održive metode očuvanja zemljišta, saopštila je danas Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Time je, kako se navodi, usvojena i jedna od ključnih preporuka Sive knjige,a naredni korak, za koji će se NALED zalagati, jeste obezbeđivanje direktne podrške proizvođačima, uključujući investicione podsticaje za nabavku opreme, rečeno je na sednici Saveza za hranu i poljoprivredu NALED-a.

Nacrt Strategije nalazi se u fazi javne rasprave koja je otvorena do 30. marta.

Među ostalim merama izdvajaju se modernizacija pijaca, uvođenje elektronskog registra podsticaja, formiranje jedinstvene knjige polja i uvođenje premija za mleko po kvalitetu.

„Srbija ima kapacitete da obezbedi hranu iz sopstvene proizvodnje, što u kriznim vremenima predstavlja naš najvažniji oslonac. Podržavamo male i srednje proizvođače i zadruge, ali i velike izvoznike koji doprinose konkurentnosti naše privrede“, rekla je državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede Stana Božović.

U saopštenju je navedeno da je poljoprivreda jedan od ključnih stubova srpske privrede, ali da suočavanje sa degradacijom zemljišta, rastom emisija ugljen-dioksida (CO₂) i sve strožim zahtevima evropske zelene agende ukazuje da trenutni model proizvodnje više nije održiv.

Predstavnik NALED-a Slobodan Krstović kazao je da je uz podršku Vlade Švedske sprovedena analiza domaćeg lanca vrednosti od njive do trpeze.

Analiza je, po rečima Krstovića, pokazala da više od 50 odsto emisija CO₂ potiče iz primarne proizvodnje.

„Istovremeno, primeri iz prakse potvrđuju da proizvođači koji primenjuju principe regenerativne poljoprivrede već pet do 10 godina ostvaruju povećanje organske materije u zemljištu, poboljšanje njegovog kvaliteta i zaustavljanje dalje degradacije“, naveo je on.

Istakao je kao važno da se već u prvoj godini primene tih praksi emisije CO₂ na poljoprivrednom zemljištu smanjuju za 50 do 60 odsto.

Krstović je dodao da je, uz podršku Vlade Švedske u planu realizacija pilot projekata regenerativnih biodistrikta, koji će okupiti proizvođače, eksperte, istraživače i kompanije.

„Zato je od velikog značaja što je resorno ministarstvo usvojilo predlog NALED-a da se regenerativna poljoprivreda zakonski prepozna, ali da su potrebni i dodatni podsticaji, kako bi se povećao broj proizvođača u Srbiji koji primenjuju održive prakse“, rekao je on.

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede predstavili su članovima Saveza za hranu i poljoprivredu i druge novine koje se nalaze u njihovom resoru, kao što su nacrti zakona o bezbednosti hrane i zaštiti bilja.

„Značajna izmena je i izdvajanje oblasti hrane za životinje iz Zakona o bezbednosti hrane, koja će biti uređena posebnim propisom u skladu sa potrebom za jasnijom regulativom i boljom primenom. Usvajanjem tog zakona i podzakonskih akata, Srbija će u potpunosti uskladiti svoje propise sa EU regulativom“, piše u saopštenju.