Zbog rata na Bliskom istoku mogla bi da nastane najgora energetska kriza sveta poslednjih decenija, upozorio je danas šef Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol.
„Do danas smo gubili 11 miliona barela nafte dnevno, više nego u dve velike naftne krize zajedno“, rekao je Birol u Nacionalnom pres klubu u Kanberi, u Australiji, poredeći sadašnju s krizama 1970-ih godina.
U to vreme, u svakoj od tih kriza, svet je gubio oko pet miliona barela nafte dnevno, tako da, sabirajući te dve krize, dobijamo 10 miliona barela dnevno, objasnio je Birol.
Pozivajući na posledice ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Birol je rekao je da „sadašnja kriza predstavlja, u ovoj fazi, dve naftne krize i kolaps tržišta gasa zajedno“.
Po njegovim rečima, najmanje 40 infrastrukture energetike je trokom rata „teško ili veoma teško oštećeno“ u devet zemalja Bliskog istoka.
„Nijedna zemlja neće biti imuna na posledice ove krize ako se nastavi ovim putem. Stoga je neophodna globalna akcija. Privreda sveta se suočava s velikom pretnjom i iskreno se nadam da će ovaj problem biti rešen što je pre moguće“, dodao je Birol.
Rat na Bliskom istoku počeo je 28. februara američko-izraelskim napadima na Iran koji je odgovorio napadima na Izrael i američke objekte u regionu. Izrael 2.marta počeo i napad na Liban, tvrdeći da gađa uporište pokreta Hezbolah, bliskog Iranu koji napade Izrael.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.