Povodom informacija o curenju osetljivih podataka korisnika kompanije Telekom Srbija (MTS), pokret Kreni-Promeni upozorio je na ozbiljne propuste u sistemu zaštite podataka o ličnosti u Srbiji. Borijan Soković iz ovog pokreta ocenio je da poslednji događaj sa MTS-om nije izolovan incident, već deo kontinuiteta koji naziva „hronikom raspada sistema zaštite podataka“.
Soković je podsetio na niz ranijih hakerskih napada i bezbednosnih propusta koji su pogodili ključne državne institucije i preduzeća. Među najznačajnijima su napad na Republički geodetski zavod (RGZ) u junu 2022. godine, koji je doveo do jednomesečne blokade Katastra, kao i napad na Elektroprivredu Srbije (EPS) u decembru 2023. godine. Prema njegovim rečima, uprkos milionskim ulaganjima u bezbednosnu infrastrukturu, ti slučajevi su pokazali nespremnost sistema i nedostatak odgovornosti u upravljanju podacima.
Upozoreno je i na propuste poput javne dostupnosti lozinke za bazu podataka o kovidu na sajtu Vlade, što se navodi kao primer sistemske neozbiljnosti. Soković je ukazao i na problem zloupotrebe privatnih podataka, poput medicinskih kartona i privatnih poruka koji su završavali u tabloidima, ocenjujući da se podaci često koriste kao sredstvo političkog pritiska umesto da budu zaštićeni kao pravo na privatnost.
Kao jedan od ključnih faktora u aktuelnoj bezbednosnoj strukturi MTS-a pomenuta je firma PULSEC, koju je Telekom Srbija kupio radi unapređenja zaštite. Iz pokreta Kreni-Promeni ističu da najnoviji događaji otvaraju ozbiljna pitanja o efektima takvih poslovnih odluka i strateških partnerstava države.
Zaključeno je da dosadašnji procesi digitalizacije i centralizacije podataka nisu doneli očekivane garancije bezbednosti. Naglašeno je da bez uvođenja jasne sistemske odgovornosti i korenitih promena, podaci građana ostaju izloženi riziku od napada, ali i od zloupotreba unutar samog sistema.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.