Rat s Iranom podvlači rizike Trampovog fokusiranja na naftu

Predsednik Donald Tramp je prošle godine, kada se vratio na tu dužnost, pokrenuo „krstaški rat“ bi odvratio Sjedinjene Države od obnovljivih izvora energije, radikalno poništavajući klimatski prihvatljive politike svog demokratskog prethodnika kako bi se umesto toga fokusirao na naftu i drugo fosilno gorivo kao odgovor na svoj cilj američke energetske dominacije.

Ali rat u Iranu podvlači rizike tog pristupa.

Kako cene sirove nafte rastu iznad 100 dolara po barelu, a cene benzina skaču prema četiri dolara po galonu (3,8 litara), strategija republikanskog predsednika da blokira čistu energiju poput energije vetra i sunca ostavila je Amerikance sa manje alternativnih izvora energije i samim tim ih učinila ranjivijim na šokove u snabdevanju izazvane ratom, kažu stručnjaci. Ormuski moreuz, ključna pristupna tačka za globalno tržište nafte, efikasno je blokiran dok Iran cilja saobraćaj kroz njega.

„Najveći kratkoročni gubitnici rata biće američki potrošači benzina i gasa, jer cene energije rastu“, rekao je Piter Gleik, klimatolog i suosnivač Pacifičkog instituta, neprofitne organizacije za globalnu održivost.

„Ispostavlja se da fosilna goriva imaju svoje rizike u snabdevanju, a administracija nema odgovore“, dodao je Tajson Slokam, direktor energetike u Pablik Sitizenu, grupi za zastupanje potrošača.

Tramp je tokom svoje kampanje obećao da će prepoloviti račune za energiju, ali tokom njegovog predsedavanja skaču računi za struju kako raste potražnja data-centara, rekao je Slokam. „Sada vidimo veće cene gasa, i niko ne zna kuda to vodi“, rekao je on.

Tramp je rat s Iranom nazivao „vrlo malom cenom koju treba platiti“ posle „godina terora iranskog rukovodstva“ i govorio da će cene nafte „pasti kao kamen“ kada se rat završi, ali danas je rekao da zna da će cene nafte porasti i da će „ekonomija malo pasti“ kao rezultat rata.

„Mislio sam da će biti gore – mnogo gore, zapravo. Nije loše. I uskoro će biti gotovo“, rekao je u Beloj kući.

U međuvremenu, američki potrošači već vide posledice na pumpama.

Prosečna nacionalna cena benzina skočila je na oko 3,88 dolara po galonu od četvrtka, prema auto-moto savezu AAA dok se Tramp prošlog meseca pohvalio da su cene benzina ispod tri dolara.

A u ključnoj godini poslaničkih izbora najesen, kada su cene glavna briga birača, Trampova energetska politika mogla bi da našteti republikancima jer Amerikanci osećaju najveći teret viših troškova energije.

„Uvek smo zabrinuti kada cene benzina porastu“, rekao je republikanski senator Majk Raunds iz Južne Dakote.

„Benzin je osnva pristupačnosti robe“, dodao je republikanski senator Tom Tilis iz Severne Karoline.

Tramp je dugo bio neprijateljski nastrojen prema obnovljivim izvorima energije, posebno prema priobalnim vetroelektranama, i daje prednost fosilnim gorivima za proizvodnju električne energije. Tramp je rekao da su vetroturbine ružne i skupe i da predstavljaju pretnju pticama i drugim divljim životinjama.

Ipak, iako vetroturbine predstavljaju rizik za ptice, mačke su za njih daleko vodeća pretnja, a zatim naletanje na zgrade, pokazuje vladina statistika. Izveštaj Nacionalnog društva Odubon otkrio je da bi dve trećine vrsta ptica u Severnoj Americi mogle da se suoče sa izumiranjem zbog porasta temperature.

U svom drugom mandatu, Tramp se u potpunosti upustio u fosilna goriva, pružajući poreske olakšice i ubrzane dozvole za bušenje nafte i gasa. Istovremeno, blokirao je desetine projekata čiste energije i otkazao milijarde dolara grantova za promociju čiste energije, što on naziva „novom zelenom prevarom“. Klimatske promene su „najveća prevara ikada počinjena na svetu, po mom mišljenju“, rekao je Tramp u Ujedinjenim nacijama prošle godine.

„Moramo kopati, to je moja politika mnogo nafte“, rekao je u ponedeljak u Beloj kući.

Trampova politika označava potpuni preokret u odnosu na politiku predsednika Džozefa Bajdena koji je pokrenuo niz akcija usmerenih na usporavanje zagađenja koje zagreva planetu iz energetskog sektora i drugih industrija i podsticanje upotrebe električnih vozila.

Značajna regulativa, koja je od tada poništena, primorala bi termoelektrane na ugalj da hvataju gasove iz dimnjaka ili da prestanu da rade. Bajden i njegove demokrate u Kongresu SAD su odobrili skoro 375 milijardi dolara za podsticanje čiste energije, što je najveća potrošnja za borbu protiv klimatskih promena koju je ikada izdvojila bilo koja država.

Tramp i republikanci u Kongresu su brzo reagovali da ponište te politike. Predsednik je otišao toliko daleko da je poništio dugogodišnje naučno otkriće da klimatske promene ugrožavaju javno zdravlje i životnu sredinu.

„Vidite administraciju koja je rekla, bukvalno kroz poništavanje Nalaza o ugroženosti, da ne bi trebalo toliko da brinemo o klimatskim promenama“, rekao je Džejson Bordof, osnivački direktor Centra za globalnu energetsku politiku na Univerzitetu Kolumbija.

Pod Trampom, politika SAD u suštini kaže: „Mi smo najveći proizvođač nafte i gasa u svetu, pa zašto kupovati sve ove stvari sa čistom energijom poput električnih vozila i solarnih panela iz Kine?“, rekao je Bordof u podkastu „Zero“ emisije Bloomberg Green.

Trudeći se da ublaži pritisak na cene, Tramp se namerio da pusti milione barela nafte iz američkih strateških rezervi nafte i privremeno ukine sankcije na ruske pošiljke nafte koje su već na moru.

Zvaničnici takođe razmatraju korišćenje Ratne mornarice SD za praćenje tankera s naftom kroz Ormuski moreuz. SAD pregovaraju sa državama koje u velikoj meri zavise od sirove nafte sa Bliskog istoka da se pridruže koaliciji za nadzor tog plovnog puta, gde protiče oko petina svetske trgovine naftom.

Uprkos tim naporima, cene su ostale visoke.

„Trenutno doživljavamo najveći poremećaj u snabdevanju naftom u istoriji“, rekao je Gregori Bru, viši analitičar u Eurasia grupi.

Cene energije će verovatno ostati visoke u doglednoj budućnosti, rekao je Bru na skupu koji je sponzorisao libertarijanski Institut Kato. „Iranska strategija vršenja pritiska na Sjedinjene Države će se nastaviti, a predsednik Tramp će nastaviti da oseća pritisak“, rekao je on.

Ministar energetike Kris Rajt priznao je da će cene verovatno nedeljama ostati povišene, ali je rekao da će se svet suočiti sa „kratkoročnim bolom da reši dugoročni problem“ dok SAD i Izrael pokušavaju da „oslobode“ Iran.

„U ratovima uopšte nema garancija“, rekao je ipak Rajt za ABC News u nedelju.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je da previranja na Bliskom istoku pokazuju da je „najbrži put ka energetskoj bezbednosti“ ubrzanje pravednog prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije.

„Nema skokova cena sunčeve svetlosti, niti embarga na energiju vetra“, rekao je Gutereš.