Srpska opozicija iznela Venecijanskoj komisiji kritike Mrdićevih zakona

Srpska opozicija je danas na sastanku s predstavnicima Venecijanske komisije o izmenama seta pravosudnih zakona, usvojenih na predlog poslanika Srpske napredne stranke (SNS) Uglješe Mrdića, kritikovala te zakone, ocenivši da su politički motivisani.

Predstavnici Venecijanske komisije će sutra, 17. marta, na istu temu razgovarati i s predsednicom Parlamenta Anom Brnabić a, kako su ranije saopštili, hitno mišljenje o tim pravnim aktima će biti podneto na usvajanje na plenarnoj sednici tog savetodavnog tela Saveta Evrope u junu.

Skupština Srbije je 28. januara, usvojila izmene Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o sudijama i Zakona o sedištima i teritorijalnim nadležnostima sudova i javnih tužilaštava.

Poslanica opozicionog Zeleno levog fronta (ZLF) Biljana Đorđević rekla je nakon današnjeg sastanka agenciji Beta da su sva viđenja opozicije bila kompatibilna i da su su svi njeni predstavnici kritikovali izmene tih zakona.

Ona je prenela i da je najviše govorila o načinu na koji su te izmene donete, o tome da nije bilo javne rasprave, niti učešća javnosti u samom procesu njihovog donošenja.

Prema njenim rečima, Mrdić, inače predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, veoma lako je mogao da zakaže javno slušanje o zakonskim izmenama i da na takav način obezbedi učešće javnosti.

Đorđević je napomenula i da je Brnabić, kada je uopšte zatražila mišljenje Venecijanske komisije, „to nekako pokušala da skloni sa strane“.

„Govorila sam i na koji su način te zakonske izmene služile da se zamaskira personalna borba u okviru tužilaštva, ugasi samostalnost tužilaštva, kao i o konkretnom napadu na Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK)“, kazala je ona.

Ona je na sastanku podsetila i da je, pre nego što su zakoni ušli u skupštinsku proceduru, bilo govora da se potpuno ukine TOK, da bi potom neki tužioci praktično odstranjeni iz njega.

Prema njenim rečima, nisu ponovo upućeni u TOK oni tužioci koji koji su radili na velikim slučajevima poput zaplena narkotika, slučaja „nadstrešnica“…

„Upoznala sam ih i da su tri poslaničke grupe podnele Ustavnom sudu predlog za ocenu ustavnosti tih zakonskih izmena, a tu ih je posebno interesovalo kako radi sud, da li se tu očekuje nešto… ponudila sam da im dostavim tekst našeg predloga što su prihvatili“, rekla je ona.

Đorđević smatra i da je posebno važno što su ostavili mogućnost da im budu dostavljeni pisani podnesci, kako bi bili što informisaniji.

Predstvanici ZLF, Pokreta slobodnih građana (PSG) i Narodnog pokreta Srbije (NPS) podneli su 5. februara predlog Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti seta pravosudnih zakona koji su usvojeni u Skupštini 28. januara.

„Kao poslanici, advokati, građani, imamo obavezu da učinimo sve što je u našoj moći i iskoristimo sva pravna sredstva kada su u pitanju ovi pravno nakaradni zakoni. Osnovni cilj donošenja ovih zakona jeste da se predsednik zaštiti od krivične odgovornosti u aferi Generalštab“, rečeno je tada.

Usvajanjem ovih zakona je korak unazad, kad je u pitanju načelo vladavine prava i pristupanje EU“, kazao je tada predstavnik NPS Miloš Pavlovć, te ocenio da se time „pravosuđe stavlja pod političku kontrolu predsednika države i SNS-a“.

Brnabić je, inače, 10. februara uputila molbu Venecijanskoj komisiji da urgentno dostavi Srbiji mišljenje o „Mrdićevim zakonima“, te poručila da će se oni menjati, ako se pokaže da je potrebno.

Venecijanska komisija je potom saopštila da će hitno mišljenje o nedavnim izmenama pravosudnih zakona u Srbiji, koje je zatražila Brnabić, biti podneto na usvajanje na plenarnoj sednici tog savetodavnog tela Saveta Evrope u junu.

Reč je, inače o nedavno usvojenom setu pravosudnih zakona, poznatih kao Mrdićevi, zbog kojih su stigle brojne kritike iz Evrope i od domaće stručne javnosti.

Predstavnici vlasti su tokom skupštinske rasprave iznosili suprotno mišljenje od stručnjaka, tvrdeći da su nove zakonske odredbe dobre i da će doprineti boljem radu pravosudnih organa.

Potom je pet opozicionih stranaka podnelo, 4. marta, zahtev skupštini Srbije za prestanak važenja pet pravosudnih zakona koji su usvojeni na predlog Mrdića, saopštio je tada ZLF.

„Ovi zakoni doneti su kako bi se ojačala politička kontrola naprednjačkog režima nad pravosuđem, suprotno obavezama u procesu pristupanja Evropskoj uniji, čime se dodatno urušava vladavina prava i odgovornost nosilaca vlasti za korupciju i kršenja zakona“, naveli su iz ZLF u saopštenju.

Zahtev za prestanak važenja pet pravosudnih zakona podneli su ZLF, PSG, NPS, Srbija centar – SRCE i Stranka slobode i pravde.