BETA KALENDAR – Na današnji dan 14. mart

1489 – Kraljica Kipra, Venecijanka Katarina Kornaro (Catherine Cornaro), poslednja vladarka iz dinastije Lizinjan (Lusignan), ustupila je svoju kraljevinu Mletačkoj Republici.

1558 – Nemački car Ferdinand I uzeo je titulu Svetog rimskog cara bez uobičajenog papinog krunisanja.

1804 – Rodjen je austrijski kompozitor Johan Štraus Stariji (Johann Strauss) koji je bečkom valceru dao oblik i znatno doprineo njegovoj popularnosti. Komponovao je više od 150 valcera, od kojih je najpoznatiji „Lorelaj-Zvuci Rajne“, veliki broj marševa, medju kojima i čuveni „Marš Radecki“, polke, kadrile.

1820 – Rodjen je Vitorio Emanuele II (Vittorio), poslednji kralj Sardinije (od 1849) i prvi kralj ujedinjene Italije od 1861. do smrti 1878. Popularni „padre della patria“, Vitorio Emanuele II je uveo parlamentarno uredjenje u Italiju.

1864 – Engleski istraživač Samjuel Bejker (Samuel Baker) otkrio je drugi izvor reke Nil u istočnoj Africi i nazvao ga Albertovo jezero.

1879 – Rodjen je nemački naučnik Albert Ajnštajn (Einstein), najistaknutiji teoretičar fizike u 20. veku, tvorac teorije relativiteta (1916), dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1921. Iz Nemačke je emigrirao u SAD 1933, posle dolaska nacista na vlast. Na njegovo upozorenje 1939. da bi Nemci mogli napraviti atomsku bombu, SAD započele istraživački rad za izgradnju tog oružja. Bio je oženjen srpskom matematičarkom Milevom Marić.

1883 – U Londonu je umro nemački filozof i ekonomist Karl Marks (Marx), najznačajniji teoretičar modernog socijalizma i komunizma u 19. veku. S Fridrihom Engelsom (Friedrich) objavio je 1848. „Komunistički manifest“ („Prilog kritici Hegelove filozofije prava“, „Teze o Fojerbahu“, „Osamnaesti brimer Luja Bonaparte“, „Kapital – kritika političke ekonomije“).

1891 – Podmornica „Monarh“ je postavila telefonski kabl na dnu kanala Lamanš, pripremajući prvu telefonsku vezu Velike Britanije s kontinentom.

1932 – Rodjen je jugoslovenski pesnik, novinar, pisac filmskih scenarija i radio drama Miroslav Antić. Objavio je više od 30 knjiga, medju kojima i zbirke pesama za decu „Plavi čuperak“, „Nasmejani svet“, „Šašava knjiga“.

1932 – Samoubistvo je izvršio američki industrijalac Džordž Istman (George Eastman), jedan od pionira fotografije i filma, osnivač kompanije „Kodak“.

1938 – Streljan je ruski revolucionar Nikolaj Buharin. Jedan od vodećih ideologa boljševika je na montiranom procesu proglašen krivim za kontrarevolucionarnu aktivnost i špijunažu i osudjen na smrt.

1945 – Britansko ratno vazduhoplovstvo bacilo je na železnički vijadukt u nemačkom gradu Bilefeld najtežu bombu u Drugom svetskom ratu, „Velikog Slema“ teškog 11 tona.

1953 – Umro je Klement Gotvald (Gottvald) predsednik Čehoslovačke od 1948, kada su vlast u toj državi preuzeli komunisti. U njegovo vreme staljinističko razdoblje kulta ličnosti dostiglo je vrhunac, a na insceniranim procesima osudjeni su na smrt i streljani neki istaknuti komunisti kao što su Slanski i Klementis.

1976 – Egipat je poništio ugovor o prijateljstvu i saradnji sa Sovjetskim Savezom, sklopljen 1971.

1979 – Najmanje 200 ljudi je poginulo prilikom pada aviona tipa „Trajdent“ na jednu fabriku blizu Pekinga.

1980 – U avionskoj nesreći u Varšavi poginulo je 87 ljudi, medju kojima 14 članova američkog bokserskog tima.

1983 – Članice Organizacije zemalja proizvodjača nafte (OPEK) saglasile su se, prvi put od osnivanja te organizacije 1960, da smanje cenu nafte za 15 odsto.

1986 – Umro je kompozitor, dirigent i muzički kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i rektor Muzičke i potom Umetničke akademije u Beogradu (simfonijska poema „Put u pobedu“, kantate „Vezilja slobode“, „Svetli grobovi“, „Srbija“, gudački kvarteti, solo pesme).

1991 – „Birmingemska šestorka“ – šest Iraca pogrešno optuženih da su 1974. podmetnuli eksplozije u pabove u engleskom gradu Birmingem – oslobodjena je posle 16 godina u zatvoru.

1995. – Astronaut Norman Tagard (Thagard) postao je prvi Amerikanac koji je poleteo u kosmos ruskom raketom, lansiranom s kosmodroma u Bajkonuru u Kazahstanu.

1997 – Umro je američki filmski režiser Fred Cineman (Zinnemann), dobitnik dva Oskara za filmove „Odavde do večnosti“ i „Čovek za sva vremena“. Čuven je i po filmovima „Tačno u podne“, „Starac i more“ i „Operacija Šakal“.

2002 – Predstavnici Srbije, Crne Gore, SR Jugoslavije i Evropske unije potpisali su u Beogradu Sporazum o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore. Time je prestala da postoji zajednička država. Jugoslavija je bila sledbenica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, formirane 1918, na kraju Prvog svetskog rata. Nova, „Državna zajednica Srbija i Crna Gora“ formalno uspostavljena 4. februara 2003, trajala je do 21. maja 2006.

2003 – Američki predsednik Džordž Buš (George Bush) produžio je sankcije Iraku uvedene 1995, kojima se američkim gradjanima i preduzećima zabranjuje da ulažu u razvoj iračke naftne industrije. Buš je istovremeno ukinuo sankcije Pakistanu, koje su bile na snazi od vojnog puča 1999. godine.

2004 – Pobedom na izborima predsednik Rusije Vladimir Putin obezbedio je drugi četvorogodišnji mandat.

2006 – Umro je bivši predsednik Estonije Lenart Meri (Lennart) ključna ličnost pokreta za nezavisnost te baltičke zemlje. Bio je prvi predsednik Estonije, nakon sticanja nezavisnosti 1992. godine.

2010 – Američki glumac Piter Grejvs, poznat iz serije „Nemoguća misija“ i filmskog serijala „Ima li pilota u avionu?“, umro je u 84. godini u Los Andjelesu.

2012 – Međunarodni krivični sud proglasio je vodju pobunjenika Demokratske Republike Kongo Tomasa Lubangu krivim za regrutovanje dece vojnika u ratovima 2002-2003. godine.

2018 – Preminuo je Stiven Hoking (Stephen Hawking), teoretski fizičar koji je dao veliki doprinos razumevanju crnih rupa i kosmologije. Njegova knjiga, „Kratka istorija vremena“ prodata je u više od 10 miliona primeraka. Od mladosti borio se sa teškom motoričkom bolešću, a o njegovom životu i radu snimljen je film „Teorija svega“ (The Theory of Everything).

2024 – Evropski parlament usvojio je rezoluciju o Gazi u kojoj se izražava duboka zabrinutost zbog katasrofalne situacije u toj palestinskoj enklavi i poziva Izrael da odmah dozvoli pun i nesmetan pristup humanitarne pomoći. Ministarstvo zdravlja Hamasa navodi da je u pojasu Gaze ubijeno 31.341 Palestinac od početka rata Izraela i islamističke organizacije koja vlada tom enklavoom.