Širom sveta proslave i demonstracije povodom Međunarodnog dana žena

Žene širom sveta danas zahtevaju jednake plate, reproduktivna prava, obrazovanje, pravdu i uloge u donošenju odluka i slave napredak u osnaženju žena u događajima i demonstracijama kojim se obeležava Međunarodni dan žena.

Taj dan koji su zvanično priznale Ujedinjene nacije 1977. obeležava se različito na raznim mestima širom sveta. Protesti su često politički i ponekad nasilni a zasnovani na nastojanjima žena da poboljšaju svoja prava kao radnice.Tema ovogodišnje proslave Međuarodnog dana žena je „Dati da bi dobio“.

Žene u svetu imaju 64 osto legalnih prava koje imaju mušarci, prema podacima UN.

Aktivisti za prava žena okupili su se danas u Karačiju u Pakistanu i uzvikivali slogane tokom protesta u Istanbulu u Turskoj. U Kini i u Rusiji prodavci su prodavali cveće umotano u roze i lokalni radnici u Pnom Penu u Kambodži dizali su pesnice i kišobrane tokom proslave.

U Parizu u Francuskoj marš povodom ovog dana predvodila je Žizel Peliko, žrtva silovanja, i autorka, a veliki broj žena okupio se i u Madridu u Španiji.

Međunarodni dan žena je globalna proslava i poziv na akciju, obeleženu demonstracijama, uglavnom žena, širom sveta, od borbenih protesta do humanitarnih poziva. Neki slave ekonomska, socijalne i politička dostignuća žena, dok drugi pozivaju vlade da garantuju jednake plate, pristup zdravstvu, pravdu žrtvama nasilja zasnovanom na polu i obrazovanju za devojčice.

Taj dan je zvanični praznik u više od 20 zemalja, uključujući u Avganistanu, Burkini Faso, Ukrajini, Rusiji i Kubi, kkoja je jedina zemlja gde je to praznik na američkom kontinentu. U SAD mesec mart se slavi kao mese istorije žena.

Oko 20.000 ljudi prisutovovalo je maršu za Međunarodni dan žena u Berlinu. Nemačka agencija dpa javila je danas da je broj okupljenih bio duplo veći nego što je policija očekivala. Govornici na događaju su osudili nasilje nad ženama u Nemačkoj kao i rodnu diskriminaciju.

U Brazilu današnji marševi za Međunarodni dan žena služe da prikupe osudu nasilja zasnovanom na rodu, podstaknuti najnovijim slučajem koji je uznemirio zemlju o navodnom grupnom silovanju 17-ogodišnjakinje na Kopakabani. Taj slučaj u kvartu gde je čuvena plaža dogodio se u januaru, ali je ove nedelje privukao nacionalnu pažnju kada su se četvorica osumnjičenih predala vlastima.

Najmanje 15 protesta planirano je širom zemlje, a organizatori pozivaju na odbranu svih života žena i kraj femicidu.

Globalno jedna žena ili devojčica ubijena je svakih 10 minuta od ruku člana porodice ili partnera, prema podacima UN, a broj žena izloženih sukobima znatno je porasto poslednjih deset godina.

Neki kažu da je sada važnije nego ikad obeležavati Međunarodni dan žena pošto su žene izgubile ono što su stekle proteklog veka, a među izgubljenim dostignućima je i odluka Vrhovnog suda SAD 2022. godine da poništi nacionalno pravo na abortus, kojim je prekinuta ustavna zaštita koja je bila na snazi gotovo 50 godina.

Američka odluka o abortusu odjeknula je širom političkog spektra Evrope i nametnula tu temu nazad u javnu raspravu u nekim zemljama u vreme kada ekstremnodesničarske nacionalne partije dobijaju na uticaju, piše AP.

Taj praznik ustanovljen je u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine i njujorški marš više od 15.000 žena koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.

Inicijativu za taj praznik dala je nemačka feministkinja i članica socijalističke stranke Klara Cetkin (Clara Zetkin), a prvi Dan žena proslavljen je 1911. u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj.

Generalna skupština UN je 1977. godine rezolucijom proglasila 8. mart Danom ženskih prava i medjunarodnog mira.

Prva proslava Dana žena u Srbiji održana je 1914. godine.