Macut: „Očekujemo da rast BDP-a Srbije u 2026. bude tri odsto“

Predsednik Vlade Srbje Đuro Macut izjavio je danas kako se očekuje da rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u ovoj godini bude tri odsto, a u periodu od 2026. do 2028. godine kumulativno oko 11,9 procenata.

„Prema srednjoročnim projekcijama, u ovog godini očekuje se rast BDP-a od tri odsto, dok je za period 2026-2028. godina planiran kumulativni ekonomski rast od oko 11,9 odsto. To ubrzanje mora biti zasnovano rasta produktivnosti, tehnološkom unapređenju i održivom investicionom okviru“, kazao je Macut na zatvaranju 33. Kopaonik biznis foruma.

Naglasio je da industrija i prerađivački sektor ostaju jedan od ključnih stubova razvoja Srbije, jer učestvuju sa približno jednom četvrtinom u stvaranju bruto dodate vrednosti i nose najveći deo robnog izvoza koji je u 2025. godini porastao za 8,4 odsto.

„Sledeća faza razvoja zahteva dalje pomeranje ka višim fazama prerade, većoj tehnološkoj složenosti i snađnijem povezivanju industrije sa naučnoistraživačkim sektorom“, kazao je Macut.

Dodao je da je važan deo strategije Srbije i otvaranje novih tržišta za domaću privredu, podsetivši da se prošle godine stupili na snagu novi sporazumi o slobodnoj trgovini, čime je srpskim kompanijama omogućen povlašćen pristup velikim i rastućim tržištima.

„Saradnja sa MMF-om putem Instrumenta za koordinaciju politike u tom okviru predstavlja važan element makroekomoske stabilnosti, jer obezbeđuje kontinuitet reformi i potvrđuje kredibilitet politike koju sprovodimo“, rekao je srpski premijer.

Istakao je i da je Srbija, uprkos otežanim okolnostima kao što su usporavanje u pojedinim delovima evropske privrede i nestabilnosti na globalnim tržištima, prošle godine očuvala privredni rast, pa je BDP bio dva odsto, što prema njemu potvrđuje otpornost domaće ekonomije i stabilnost makroekonomskog okvira.

Centralna tema 33. Kopaonik biznis foruma bila je „Industrijska politika u funkciji dugoročnog privrednog rasta Srbije“.

Od 1. marta do danas na forumu je održano 35 panela, tri plenarne sesije i šest specijalnih događaja, uz učešće više od 1.500 predstavnika poslovne zajednice, akademskog sektora, državnih institucija i međunarodnih organizacija, među kojima je bilo oko 210 panelista.