Glamočić: Deo direktnih subvencija će morati da se usmeri u investicije

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Dragan Glamočić rekao je danas na Kopaonik biznis forumu da nije pobornik direktnih subvencija i da će uskoro morati da se deo njih odvoji za investicije.

On je, na panelu „Od farme do budućnosti: Reinvencija poljoprivredno-prehrambene industrije“, rekao da kada bi pravio strategiju od nule da bi subvencije drugačije koncipirao.

Srbija, prema njegovim rečima, ima veliki broj malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava, ali da on ne može proizvođače da deli na male i velike jer bi bez malih nestala sela i izgubila bi se socijalna komponenta, ali da su veliki dominantni izvoznici i donose nove tehnologije.

„Nisam pobornik direktnih subvencija, ali jednog momenta agrarna politika je počela da se vodi pod pritiskom ulice, pod pritiskom traktora i popuštalo se. Ja sam i sada rekao, kada su u toku protesti koji jenjavaju, da ne može politika da se vodi na ulici, ko ima veći traktor, ko više ljudi izvede na ulicu“, rekao je Glamočić.

Dodao je da on i njegov tim radi samo na bazi argumenata i činjenica i da nije popustio ni sada pod pritiskom protesta kada neko od „oko 500.000 traktora, koliko postoji u Srbiji, izvede na puteve 900 traktora i na bazi toga traži podsticaje“.

Istakao je da, ipak nije moguć nagli i brz zaokret kada je reč o direktnim subvencijama, a da je njegova uloga sada da napravi balans između malih i velikih poljoprivrednih proizvođača.

Na konstataciju predstavnika firmi iz Al Dahre, Delta agrara i MK agrara koji su tražili neke vrste podrške države od predvidivih uslova, jednakih subvencija za sve, bez obzira što spadaju u velike kompanije, do pomoći u obezbeđenju određene infrastrukture, Glamočić je rekao da je našao zajednički imenitelj i za male i velike jer „svi kukaju, mali manje, veliki više“.

Prema njegovim rečima ideja vodilja u strategiji razvoja, koja je na javnoj raspravi, je prehrambeni suverenitet. Trenutno, kako je rekao, najviše „škripi“ u sektoru svinjarstva.

U podizanju konkurentnosti tog sektora, kako je naveo, mogu da učestvuju velike kompanije. Prema njegovim rečima farme svinja bez 500 do 1.000 komada ne vrede.

„Kada se daju veliki podsticaji ljudi to shvataju kao stečeno pravo i sada uskratiti 55.000 po kravi bila bi revolucija, socijalni nemiri. Bilo kakvo menjanje u ovoj situaciji je nemoguće“, rekao je Glamočić.

Istakao je da su u budžetu povećane subvencije za ruralni razvoj sa šest na 12 milijardi dinara.

Dodao je da je za subvencije uvedeno pravdanje računima za kupovinu semena, sadnog materijala i sredstava za zaštitu, a da će narednih godina, posebno za one koji dobijaju veća sredstva od države, kao mlečno govedarstvo, biti propisan minimalni deo subvencije koji će morati da investira u razvoj.

„Sada ljudi, kada dobiju novac od subvencija, te pare završavaju u kupovini kola, nekretnina, a ne u osavremenjavanju proizvodnje jer kada dođu ovakva vremena vidimo da ima nekonkurentnih gazdinstava koja nisu uvela nove tehnologije. Neki dobijaju subvencije i za 300 krava i zaista se od tih para može uložiti u proizvodnju i razvoj“, rekao je Glamočić.

Naglasio je da se mora ići ka tome da svaki poljoprivrednik koji dobije od države novac „povuče, bar dva dinara od privatnih ulaganja“.

Prvi cilj poljoprivredne strategije, kako je rekao, će biti investicije i modernizacija, kako bi do kraja 2028. bilo 25 odsto komercijalnih gazdinstava, koja realizuju bar jednu investiciju.

Drugi cilj strategije je, prema njegovim rečima, rast konkurentnosti i dodate vrednosti.

Glamočić je rekao da Srbija više izvozi poljoprivrednih proizvoda nego što uvozi, ali da su prošle godine podbacili voćarstvo i žitarice.

Srbija, kako je naglasio, „ne stoji tako loše, iako je povećan uvoz (kafe i duvana), a izvoz je pao kod žitarica na kojima i ne treba da se zasniva izvoz“.

„Iz Srbije se ne izvoze samo sirovine, 2025. godine izvezeno je 41,6 odsto prerađevina, a uvoz je od 2020. konstantan i iznosi 35 odsto u ukupnom uvozu“, rekao je Glamočić.

Dodao je da je treći cilj strategije povećanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda, razvijanje standarda, širenje mreže za navodnjavanje.

Istakao je da je imao ideju da uvede obavezno osiguranje proizvoda, ali je odustao jer domaće kompanije ne bi mogle da ove godine urade taj posao.

Glamočić je rekao da onaj ko ne rizikuje i ne dobija i da se sam vodio tom devizom i proizvodio kokošja jaja koja je prodavao na pijaci. Kada, kako je rekao, više nije mogao da ih sve proda na pijaci ugasio je proizvodnju iako „nikad nije bolje živeo nego tada“.

Ocenio je da živinarstvo i svinjarstvo zahtevaju industrijsku proizvodnju.