Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama izjavili su da se zalažu za ubrzanu integraciju u Jedinstveno tržište i Šengenski prostor onih zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU) koje ispunjavaju uslove, umesto punopravnog članstva u tom bloku 27 zemalja.
U zajedničkom autorskom tekstu za nemački Frankfurter algemajne cajtung (FAZ), Vučić i Rama su naveli da te zemlje ne bi imale pravo veta unutar EU i ocenili da bi na taj način bila ublažena zabrinutost onih država članica koje su uzdržane po pitanju većeg proširenja Unije.
„Mnogi Evropljani se pitaju da li EU može i dalje efikasno da funkcioniše sa znatno više članica. Zabrinutost zbog donošenja odluka, institucionalne ravnoteže i političke kohezije je legitimna. Lideri u Parizu, Berlinu i drugde ističu da bi unutrašnje reforme EU mogle da budu neophodne kako bi se osiguralo da proširena EU ostane sposobna za odlučnu akciju“, naveli su Vučić i Rama u tekstu koji je danas objavljen u štampanom izdanju FAZ.
Dodali su da su naučili, često na teži način, koliko je teško ubediti sve države članice da ubrzaju procese pristupanja zemalja kandidata i koliko lako napredak može da bude blokiran, „često iz razloga koji su ukorenjeni u unutrašnjim političkim promišljanjima pojedinih država članica“.
„Reći budućim članicama da moraju da sačekaju reforme unutar EU pre pridruživanja bilo bi ravno zatvaranju vrata: još svečanih govora kojima se potvrđuje posvećenost prijemu novih članica, dok se zapravo malo toga ili ništa ne dešava. To bi bilo pogrešno, kontraproduktivno, čak i opasno u ovim vremenima“, ocenili su Vučić i Rama.
Naveli su da su zajedno napisali članak „jer prepoznaju da Evropa danas teži ka dva podjednako legitimna cilja – zemlje kandidati traže realan put ka punopravnom članstvu, dok države članice žele da sačuvaju kapacitet EU da deluje i njeno jedinstvo“.
„Ta napetost, uz maštu i političku volju, može – zapravo mora – da postane strateška prilika. Zato se zalažemo za ubrzanu integraciju spremnih zemalja kandidata u Jedinstveno tržište i Šengenski prostor. To bi moglo da donese opipljive koristi građanima, a istovremeno da ojača ekonomsku i geopolitičku poziciju EU, bez opterećivanja njene arhitekture donošenja odluka ili promene njene institucionalne ravnoteže“, ukazali su.
Dodali su da to „ne bi podrazumevalo ni pravo veta ni dodatne komesare, ni veći broj poslanika Evropskog parlamenta, niti promene u strukturama glasanja“.
„Uvereni smo da bi to ublažilo zabrinutost onih država članica koje su uzdržane po pitanju većeg proširenja – i zbog toga što bi im bilo znatno lakše da uverljivo predstave taj proces svojoj javnosti“, napisali su predsednik Srbije i premijer Albanije.
Oni su naveli i da su reforme, koje znače usklađivanje sa standardima EU u praktično svakoj oblasti javnog života, „skupe i politički teške, ali da se preduzimaju zato što je cilj vredan toga“.
„Naše dve zemlje i ceo region – sa svim svojim razlikama i zajedničkim izazovima – promenili su se na načine koji bi bili nezamislivi pre deset godina. Ali reforme i napredak se ne mogu zasnivati samo na veri“, piše u tekstu.
U delovima Zapadnog Balkana, entuzijazam za EU opstaje uprkos bolnim razočaranjima, navode dvojica lidera i dodaju da Albanci jesu i ostaju optimistični, dok su Srbi više skeptični.
„Ali postoji zajednički imenilac u regionu: Ljudi treba da vide da je proces verodostojan i da je članstvo ostvarivo u razumnom roku“, naveli su Vučić i Rama.
Oni ističu da proširenje EU nikada nije bio čin milosrđa, već da je to uvek bila „obostrano korisna investicija“ – EU je dobila nova tržišta, talente, stratešku dubinu i političku stabilnost, dok su nove članice dobile prosperitet, bezbednost i glas u oblikovanju Evrope.
„Pre svega, mir na našem kontinentu je dodatno učvršćen – u meri kakva nije viđena u evropskoj istoriji. Protivnici Evrope napreduju zahvaljujući narativima o propadanju i podelama. Snaga Evrope je uvek proisticala iz njene sposobnosti da krize transformiše u integraciju, a raznolikost u jedinstvo“, napisali su Vučić i Rama.
Lideri Srbije i Albanije navode i da je od pada Berlinskog zida „malo šta tako duboko transformisalo Evropsku uniju kao njeno proširenje“.
Proširivanjem svojih institucija, pravila i tržišta na nove članice, EU je doprinela uspostavljanju demokratije, stabilnosti i prosperiteta širom većeg dela kontinenta, navode i dodaju da nijedan drugi politički instrument nije dublje ili mirnije promenio Evropu.
„Ipak, nijedna nova članica nije pristupila EU od 2013. godine. Iako to ne odražava nužno nedostatak posvećenosti, već pre složenije okruženje – unutrašnje reforme, geopolitičke tenzije, institucionalna ograničenja i legitimne zabrinutosti unutar država članica – ostaje surova istina: ova tužna i obeshrabrujuća realnost predugo traje“, piše u članku.
Vučić i Rama ukazuju da su dostignuća evropskog projekta nesporna jer „nijedna generacija Evropljana nije doživela takav mir, mobilnost i prosperitet“ i dodaju da je proširenje u tome odigralo centralnu ulogu, šireći zajednicu zasnovanu na demokratiji, vladavini prava i ekonomskoj razmeni.
„U našem delu Evrope, Zapadnom Balkanu, perspektiva članstva ostaje najjači pokretač reformi, investicija i pomirenja. EU nastavlja da bude veoma angažovana kroz finansijsku podršku, politički dijalog i sektorsku integraciju. Za to smo joj zahvalni. Međutim, transformativni uticaj punopravnog članstva još nije materijalizovan. Krajnje je vreme da EU prepozna da Zapadni Balkan predstavlja novu granicu za ulaganje u snagu EU“, naveli su Vučić i Rama u autorskom tekstu za FAZ.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.