Mreža sistema za prepoznavanje lica, glasa i registarskih tablica se širi u Srbiji

Balkanska istraživačka mreža Srbije (BIRN) objavila je da sve više javnih institucija u Srbiji koriste tehnologije koje omogućavaju praćenje ljudi u realnom vremenu – od audio-nadzora u gradskom autobusima, do kamera koje prate rute vozila i softvera za prepoznavanje lica u školama i zdravstvenim ustanovama.

BIRN je, kako su naveli, u okviru višegodišnjeg istraživanja prikupio podatke o javnim nabavkama opreme za nadzor i mapirao ih na interaktivnoj platformi, u trenutku kada se, kako navode, ubrzano širi mreža kamera, dronova i sistema za prepoznavanje tablica.

„Kamere koje prepoznaju lice dok prolazite kroz školsku kapiju. Mikrofon u autobusu koji beleži razgovor. Sistem koji može da poveže registarsku tablicu sa rutom kretanja kroz više gradova“, piše taj portal.

U poslednjih pet godina, kako su naveli, stotine javnih institucija u Srbiji nabavilo je više od 1.000 komada opreme za nadzor – od kamera sa funkcijama prepoznavanja lica, praćenja registarskih tablica i analize ponašanja, preko kamera koje snimaju i analiziraju zvuk, do dronova sa višestrukim zumom i termalnim snimanjem.

Broj nabavljene opreme za nadzor je, kako tvrdi BIRN, zapravo znatno veći, jer Ministarstvo unutrašnjih poslova, Vojska Srbije, Vojnobezbednosna agencija (VBA), Vojnoobaveštajna agencija (VOA) i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) tu vrstu opreme nabavljaju po posebnom režimu.

Stručnjaci, koji su govorili za BIRN, smatraju da navedeni tipovi opreme imaju svoju bezbednosnu svrhu, ali nose rizik od zloupotrebe, pogotovo kada je u pitanju privatnost građana.

„Pravo na privatnost je ustavna kategorija i kada nemate adekvatan osnov da zadirete u privatnost to ne bi trebalo da se radi. Definitivno se tehnologija razvila preseljenjem velikih sfera života u online. Tehnologiju nije pratilo pravo. Vrlo često se dešava da se problem toliko nagomila, pa tek onda regulativa reaguje“, rekao je advokat Miloš Stojković.

BIRN piše da takav nadzor ne odnosi se samo na zaposlene u institucijama, već i na građane koji posećuju te objekte ili prolaze pored njih, a u slučaju gradova, koji postavljaju kamere na javnim mestima, nadzor zahvata širok krug ljudi i podiže pitanja o ravnoteži između bezbednosti i privatnosti.

BIRN je naveo da su podaci prikupljeni iz javno dostupne dokumentacije uz pomoć internog alata „TenderSpy“, razvijenog za sistematsko praćenje javnih nabavki.

„Rezultat je detaljan uvid u to gde se u Srbiji koriste kamere, koje prepoznaju lica i registarske tablice, gde se snima i zvuk, ko poseduje softver za analizu ponašanja i kako se širi mreža uređaja koji mogu pratiti kretanje ljudi i vozila“, navodi se u tekstu koji se u celosti može pronaći na sajtu birn.rs.