UNESKO: U svetu se koristi oko 7.000 jezika

Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) saopštila je danas povodom Svetskog dana maternjeg jezika, koji je ustanovljen 1999. godine, da se u svetu koristi oko 7.000 jezika, ali da je lingvistička raznolikost u opadanju.

Ove godine UNESCO je ponovio da su jezici neophodni za obrazovanje i održivi razvoj jer „oni oblikuju način na koji pojedinci uče, komuniciraju i učestvuju u društvu“.

UNESCO procenjuje da u svetu postoji ukupno 8.324 govornih ili znakovnih jezika, od kojih se približno 7.000 još uvek koristi.

Kako je preneo belgijski javni servis RTBF, neki jezici sada imaju samo nekoliko desetina govornika i stoga su na ivici nestanka. S druge strane, nekoliko jezika čini veliku većinu govornika u svetu.

Oko 20 jezika je maternji jezik za više od 3,7 milijardi ljudi, što je skoro polovina svetske populacije.

Međutim, rangiranje varira u zavisnosti od načina na koji se to izračunava.

Što se tiče izvornih govornika, mandarinski je na vrhu, a slede ga španski, engleski i hindi.

S druge strane, ako se uračunaju i govornici drugog jezika (koji nije maternji), engleski jezik, što nije iznenađujuće, dominira, sa približno 1,5 milijardi korisnika, ispred mandarinskog i hindi jezika. Francuski je na šestom mestu.

Ova razlika je važna: neki jezici su dominantni ne zato što se najčešće prenose rođenjem, već zato što strukturiraju globalnu ekonomiju, visoko obrazovanje, diplomatiju, naučna istraživanja i digitalni svet, prenosi RTBF.

Za Filipa Hambija (Philippe Hambye), profesora sociolingvistike na Univerzitetu u Luvenu, ključ leži pre svega u samoj funkciji jezika – u osnovi, jezik je sredstvo za komunikaciju.

Drugim rečima, jezici ne nestaju zato što njihovi govornici prestaju da ih vole, već zato što postaju sve manje i manje društveno korisni.

„Koristimo jezike koji nam omogućavaju da komuniciramo sa ljudima sa kojima smo zainteresovani za komunikaciju“, rekao je Hambi.

To interesovanje može da bude dobrovoljno, kao što je pristup većem broju mogućnosti, ili prinudan, posebno u kontekstima istorijske dominacije, kao što je to bilo tokom kolonijalne ere.

Takođe može biti povezan sa školovanjem: kada jezik postane jezik nastave, administracije ili tržišta rada, dobija veću težinu, dodao je RTBF.