Arhitekta Branislav Mitrović, autor pobedničkog rešenja za projekat uređenja Parka prijateljstva na Ušću na Novom Beogradu, izjavio je danas da akvarijum čija je gradnja planirana nije nikakav delfinarijum već da u sebi ima naučni institut koji je direktno povezan sa Prirodnjačkim muzejom.
„To je jedna institucija koja će imati čak i zajedničku kartu“, rekao je Mitrović za televiziju N1.
Prema njegovim rečima, akvarijum i Prirodnjački muzej će zauzeti manje od dva procenta ukupne površine parka na Ušću.
„Uzmite kao primer Park Lavilet u Parizu, koji je poznat po kulturnim sadržajima koji se u njemu nalaze. Površina tog parka je 55 hektara, a kulturni sadržaji zauzimaju 45 procenata njegove površine. Park Ušće ima površinu od 100 hektara, a Prirodnjački muzej i akvarijum zauzeće dva odsto površine parka“, rekao je Mitrović.
On je dodao da su slične situacije ne samo sa parkom Lavilet u Parizu, već da se nešto slično može videti i u Olimpijskom parku u Seulu, parku Luizijana u Kopenhagenu i u Ibirapuera parku u Sao Paolu.
Urbanista i arhitekta Marko Jakšić rekao je za N1 da navodjenje parka Lavilet nije dobar primer, jer se na njegovom mestu nekada nalazila industrijska zona.
„Za razliku od parka Ušće, prostor parka Lavilet je industrijska zona iz devetnaestog veka. Dakle vi od propalog industrijskog kompleksa, pravite zelene površine i dodajete objekte kulture, a mi na Ušću imamo gotov park i od njega pravimo objekte“, naveo je Jakšić.
Jakšić je ukazao da su „odluke već donesene usvajanjem štetnog plana detaljne regulacije iz 2019. godine“.
„Urbanističkim planom vi definišete šta ćete raditi i odlukom o donošenju urbanističkog plana. Definišete smernice šta sme, šta ne sme i tu su neke odluke donesene. Svi ovi posle dalji koraci, oni su samo razrada tih pogrešnih odluka“, naveo je Jakšić.
Mitrović je potvrdio da je Lavilet zaista „nastao kao popravka grada“, ali da je šezdesetih godina i Ušće bila „peščara“, a da nigde u svetu nije neuobičajeno da se na takvim zelenim površinama pojavljuju objekti kulture.
Upitan da prokomentariše navode da su početak realizacije projekta obeležile slike muškaraca u crnom koji postavljaju ograde tokom noći i policije koja juri građane po ulicama, Mitrović je rekao da je to za njega „bolno“.
„To je bolno za svakoga ko učestvuje u jednom procesu u koji veruje i koji je do tog trenutka imao jednu transparentnost. Naravno da mi je neprijatno, kada se pojave tako ekstremni nesporazumi. Čini mi se da su se previše ti antagonizmi i nesporazumi u društvu nagomilali i onda se, nažalost, to odražava na način kako smo to mogli da vidimo u medijima“, naveo je Mitrović.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.