Otvoreno pismo Slavici Đukić Dejanović

Gospođo Slavice, ministarko prosvete, šta još treba da se desi pa da Vi reagujete. Učenike i studente kidnapuju ljudi bez obeležja, a Vi ćutite. Studente tuku funkcioneri režima čiji ste i Vi deo i na to ćutite. Na studente i učenike manijaci se zaleću automobilima, prete im vojnici narkokartela sa kapuljačama, a Vi i na to ćutite. Bujošević i Stefanović nam sa RTS-a decu proglašavaju stranim plaćenicima, i na to nemate komentar.

 Od septembra Vam je štrajk u školama u Srbiji. Svakodnevno smo svedoci novog nasilja među decom. Ubijeno je dete u Leskovcu. Na sve to Vi ćutite. Puni su amfiteatri mladosti koja kaže da ovako više ne može da živi, mladosti koja nam svima drži časove solidarnosti i empatije. Oni traže pravdu i slobodu. Oni neće da čekaju novu smrt, oni ne žele da gledaju crne barjake i uplakane porodice. Oni neće ni da žmure ni da ćute jer znaju da korupcija ubija. Zato zahtevaju da se otvore sva dokumenta i utvrdi odgovornost svih zbog kojih je petnaest ljudi ubijeno na Železničkoj stanici koju su u rad bez upotrebne dozvole pustile Vaše kolege. 

 Na sve to, Vi kažete da se buni mali broj studenata i da ih treba zanemariti! Vi bez srama hoćete da zanemarite svu onu bistrooku decu koja su ponos i budućnost Srbije koju ste pretvorili u stranačku naseobinu. To vam nikada nećemo oprostiti ni zaboraviti i zato od Vas tražim da se toj savesti društva koja je progovorila sklonite sa puta. Ako to ne uradite biće svima jasno da vam je ministarska fotelja važnija od života dece i budućnosti. Ako to ne uradite ili nemate savesti ili ste ucenjeni. Šta god da je, Vi više niste dostojni da razgavarate sa učenicima, studentima i prosvetnim radnicima. Šta god da uradite, Vi ministarka i onako niste.

Nataša Zečević, predsednica Resornog odbora za obrazovanje Stranke slobode i pravde, nastavnica