Nenadić (TS): Alarmantni podaci o percepciji korupcije u Srbiji, udar na TOK dovoljno govori

Podaci su alarmantni: u odnosu na ostale zemlje Zapadnog Balkana i bivše Jugoslavije, Srbija je najlošija, prvi put iza Bosne i Hercegovine, a u celoj  Evropi iza nje su samo Belorusija, Turska i Rusija, što je najlošiji rezultat u poslednje dve decenije. Udar na Tužilaštvo za organizovani krimnal (TOK) jasno govorio o izostanku borbe protiv korupcije, rečeno je danas prilikom objavljavanja Indeksa korupcije Transparentnost Internacionala za prošlu godinu.

„Trend je izrazito negativan, čak i kad bi vlast u ovom trenutku odlučila da radi sve ono što je od nje zatražila Evropska unija (EU) i ono što mi predlažemo, percepcija korupcije se verovatno ne bi u dogledno vreme popravila“, rekao je programski direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić, navodeći da građani prepoznaju korupciju kao glavni problem.

On je ocenio da je veliki deo javnosti bio iznenađen pokretnjem postupaka protiv aktuelnih ministara pred Tužilaštvom za organizovani kriminal (TOK), zbog dugogodišnje pasivnosti, ali ono što je usledilo, na neki način je ogolelo nefunckonalnost u sistemu borbe protiv korupcije.

„Mogli smo da vidimo, čak i kad se tužilaštvo probudilo da postoje mehanizmi da se njegove aktivnosti suzbiju, uskraćivanjem podrške od strane izvršnih organa vlasti, zatim medijskom negativnom kampanjom, doneti su zakoni kojima je praktično zaprećeno da će se onemogućiti njegov rad“, naglasio je Nenadić.

Prema njegovim rečima, u regionalnom saopštenju Tranasparentnost Internacionala (IT) navodi se da slabe institucije i nazadovanje demokratije pogoduju korupciji i ograničavaju prostor za rad civilnog društva.

Takođe, prema oceni IT, „u nekoliko zemalja Zapadnog Balkana, nedovoljno postupanje pravosuđa je jedna od glavnih prepreka uspešnoj borbi protiv  korupcije, dok i pored toga sudije i tužioci postaju meta napada od  strane drugih ograna vlasti“.

Kao ilustracija ove pojave, istakao je, za Srbiju se navode dešavanja u vezi sa TOK, gde se ukazuje da se „nakon istrage navodnih zloupotreba članova vlade, to tužilaštvo suočava sa sve većim pritiskom, uključujući vladine kampanje  blaćenja, ometanje policijske saradnje i zakonske promene koje slabe njegovu sposobnost da istražuje organizovani kriminal i korupciju na  visokom nivou“.

U tom regionalnom izveštaju ukazuje se i na „netransparentno odlučivanje u vezi sa vrednim javnim i privatnim investicijama, a kao jedan od primera

navodi se slučaj ‘Generalštab’, gde je Vlada Srbije, bez primene  kompetitivnih procedura potpisala tajni ugovor sa stranim investitorom i  nezakonito ukinula zaštitu spomenika kulture, kako bi na tom mestu bio  izgrađen luksuzni hotel“.

Govoreći o ugovorima, Nenadić je naglasio da u stotinama njih nema ni elementarne trasparentnosti, a poslovi su ugovoreni „bez javnog nadmentanja i bez obaveštenja gde možemo da dobijemo podatke o tome koliko je novaca ukupno potrošeno, a nema odgovora ni na brojna druga pitanja“.

„Pa tako se ne zna zašto je odlučeno da se baš to finansira, kako se došlo do toga da baš te firme rade posao i zašto plaćamo toliko koliko plaćamo“, objasnio je Nenadić, koji je naveo da se na sajtu Transparenost Srbija mogu naći detaljni rezultati sprovedenog istraživanja o percepciji korupcije sa objašnjenjima.