Nove cene državnih domova za stare: Između budžetskih rupa i socijalne ugroženosti

Odluka Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja o novom poskupljenju smeštaja u državnim gerontološkim centrima, koja je stupila na snagu 1. februara 2026. godine, otvorila je niz pitanja o socijalnoj održivosti i prioritetima države u zaštiti najstarijih sugrađana. Cene smeštaja u ovim ustanovama uvećane su za prosečno 30 odsto, što predstavlja drugi značajan skok cena u poslednje dve godine. Ovakva odluka izazvala je posebnu pažnju javnosti jer procenat poskupljenja višestruko premašuje zvanične stope inflacije, koja je u 2024. godini iznosila 4,6 odsto, a u 2025. godini oko 3,8 odsto.

Posebno je specifičan model povećanja cena koji nije linearan, već najviše pogađa korisnike u jednokrevetnim garsonjerama i apartmanima, gde su poskupljenja dostigla i 50 odsto. Time su se cene u državnim ustanovama značajno približile cenama u privatnim domovima, dok kvalitet infrastrukture i obim usluga, prema ocenama korisnika i stručne javnosti, nisu pratili ovaj finansijski trend. Kritičari upozoravaju da su renoviranja objekata i dalje sporadična, dok niske plate zaposlenih uzrokuju stalni deficit stručnog kadra neophodnog za adekvatnu negu korisnika.

Statistički podaci ukazuju na ozbiljan jaz između novih cena i kupovne moći penzionera. Prosečna penzija u januaru 2026. godine iznosila je 56.834 dinara, pri čemu čak 60 odsto penzionera prima iznos do tog proseka ili niži. Sa cenama doma koje se kreću od 40.000 dinara naviše, postavlja se pitanje socijalne uključenosti korisnika, kojima nakon plaćanja osnovnih troškova ne ostaju sredstva za lekove, medicinska pomagala, a kamoli za kulturne aktivnosti ili druge društvene potrebe. Situacija je još alarmantnije za korisnike sa najnižim penzijama, koje se kreću u rasponu od 24.443 do 31.092 dinara, jer oni samostalno ne mogu pokriti ni najnižu cenu smeštaja.

Iako je resor kojim upravlja ministarka Milica Đurđević Stamenkovski doneo ove mere, javnost je ostala uskraćena za odgovore o konkretnim socijalnim posledicama i sudbini onih koji ne budu mogli da plate nove iznose. Dok se u javnom prostoru često ističu nacionalne teme i veliki državni projekti poput manifestacije EXPO 2027, sistem socijalne zaštite se, prema mišljenju struke, sve više pretvara u servis dostupan samo imućnijima. Bez jasnog plana podrške za najugroženije, ostaje nejasno kako će država koja demografski ubrzano stari zaštititi svoje najslabije članove od daljeg osiromašenja.