Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu

Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.

Mesecima je Tramp pritiskao Indiju da prekine zavisnost od jeftine nafte iz Rusija. Vlada u Nju Delhiju je koristila to što je ruska nafta pojeftinila pošto je veći deo sveta izolovao Moskvu zbog njenog rata protiv Ukrajine od februara 2022. godine.

Tramp je rekao i da će Indija početi da ukida carine na američku robu i da će kupiti američkih proizvoda za 500 milijardi dolara.

„To će pomoći da se OKONČA RAT u Ukrajini, koji se odvija upravo sada, pri čemu hiljade ljudi umiru svake nedelje!“, napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Trut Soušl na svoj način: velikim slovima ono što smatra važnim.

Modi je napisao na Iksu da je „oduševljen“ najavom obaranja američkih carina na indijsku robu i ocenio da je Trampovo „vođstvo od vitalnog značaja za globalni mir, stabilnost i prosperitet“.

„Radujem se bliskoj saradnji s njim da bi naše partnerstvo dostiglo neslućene visine“, napisao je Modi.

Tramp je imao srdačan odnos s Modijem, ali se pokvario zbog trgovinskih zađevica povodom ruskog rata u Ukrajini.

SAD su u junu najavile carine od 25 odsto na svu uvoznu robu iz Indije pošto je Trampova administracija ocenila da je vlada u Nju Delhiju premalo učinila da smanji svoj suficit u trgovini sa SAD i da otvori svoje tržište za američku robu. A onda je u avgustu Tramp na sve to dodao još 25 odsto jer Indija kupuje rusku naftu. Time je ukupan iznos carine na uvoznu indijsku robu podignut na 50 odsto.

Indija se, istorijski gledano, više oslanja na Rusiju u sferi odbrane nego energetike, ali je iskoristila priliku da uštedi kupujući jeftinu rusku naftu od početka rata u Ukrajini, a Moskva to koristi da time održava svoju sankcijama uzdrmanu ekonomiju i nastavi sa finansiranjem rata koji vodi u Ukrajini.

Nedavno su Evropska unija i Indija potpisale sporazum o slobodnoj trgovini, po finansijskoj težini i veličini tržišta najveći do sada u svetu koji je pripreman gotovo 20 godina, a Vašington ga je smesta kritikovao kao „pomoć saradniku Rusije“.