Elektroprivreda Srbije (EPS) u najnovijem planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje električne energije za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, rekao je danas stručnjak za energetiku Željko Marković.
„Razlika između potrošnje i proizvodnje, koja na primer u 2028. godini iznosi oko 6,5 odsto bila bi pokrivena kupovinom električne energije“, rekao je Marković, komentarišući kritike predsednika Srbije Aleksandra Vučića da EPS prepisuje planove i ne predviđa značajan rast proizvodnje, potreban zbog uvođenja data centara i veštačke inteligencije, koji troše ogromnu količinu električne energije.
Vučić je danas, na prezentaciji robota kompanija AGIBOT Innovation i Minth group, rekao da za veštačku inteligenciju i data centre u Srbiji nema dovoljno struje. Samo za fabriku tih robota bilo bi potrebno, kako je rekao, 600 megavata (MW), što je proizvodnja dva bloka termoelektrane „Nikola Tesla A“.
Marković je rekao da data centri imaju značajan uticaj na potrošnju električne energije kao i na pouzdanost mreže.
„Potrošnja električne energije koju koriste data centri utrostručila se tokom poslednje decenije i očekuje se da će se udvostručiti ili ponovo utrostručiti do 2028. godine“, rekao je Marković, koji je član Saveza energetičara.
Dodao je da je u 2023. godini potrošnja data centara činila približno 4,4 odsto ukupne potrošnje električne energije u SAD, a procene stručnjaka su da bi do 2028. godine ta brojka mogla biti uvećana od sedam do 12 odsto.
Data centri se, prema njegovim rečima, karakterišu kao velika fleksibilna opterećenja i predstavljaju značajan izazov za pouzdanost sadašnje elektroenergetske mreže u Srbiji, pa će stoga njihova izgradnja zahtevati dalekovode velikog kapaciteta i transformatorske stanice.
„Radi ilustracije, u blizini Londona se nalazi data centar čija je instalisana snaga 1.800 MW, pa bi za njegov rad, da se na primer nalazi u Srbiji, bila potrebna kompletna proizvodnja najveće termoelektrane u Srbiji – ‘Nikola Tesla A’, sa svih šest blokova“, rekao je Marković.
Naveo je i da se u blizini drugih evropskih metropola nalaze veliki data centri značajnih snaga, kao što su u blizini Dablina sa instalisanom snagom od 930 MW, Amsterdama (820 MW), Pariza (715 MW), Madrida (630 MW), Varšave (350 MW).
„Sadašnje projekcije su da će u razvijenim zemljama data centri činiti polovinu rasta potražnje za električnom energijom tokom naredne decenije, a takođe će uticati i na vršna opterećenja, pa se tokom narednih 10 godina predviđa povećanje vršnog opterećenja od oko 15 odsto leti i oko 18 odsto zimi“, rekao je Marković.
Stoga se, kako je rekao, sve češće razmišlja i o izgradnji modularnih nuklearnih reaktora u blizini data centara za potrebe njihovog napajanja.
Budući da se, prema njegovim rečima, današnja privreda sve više oslanja na digitalne sisteme, data centri spadaju u kritične sisteme koji, kada ne rade, mogu izazvati velike gubitke za privredu i ekonomiju, pa zato zahtevaju i veće margine redundantnosti (višak informacija, elemenata ili podataka koji se ponavljaju kako bi se osigurala veća sigurnost, pouzdanost ili razumljivost) u planiranju elektroenergetskih sistema.
„Data centri koji su do sada izgrađeni u Srbiji i dalje nisu tako velikih snaga, ali je pitanje dana kada ćemo, da bi održali korak sa svetskim tokovima, započeti izgradnju data centra čija će snaga biti nekoliko stotina megavata. Stoga će Srbiji biti neophodna višestruka strategija za rešavanje svih rizika po pitanju priključenja ovako velikih data centara, počevši od proizvodnje električne energije za njihovo napajanje, preko proširenja prenosne i distributivne mreže, pa sve do strategija upravljanja opterećenjima kako bi se obezbedilo efikasno funkcionisanje elektroenergetskog sistema“, ocenio je Marković.
Istakao je da „data centre uspostavljaju uglavnom kompanije koje posluju u oblasti IT, a ređe same države kao državne projekte, pa ako država ima nameru da ponudi izgradnju data centara stranim kompanijama na teritoriji Srbije, svakako mora da te planove deli ne samo sa EPS-om, već i sa Elektromrežom i Elektrodistribucijom Srbije, kao i sa drugim investitorima u oblasti proizvodnje električne energije, kako bi se omogućilo priključenje i snabdevanje tih data centara“.
Marković je rekao da je i u inostranstvu sve češći stav država da kompanije koje grade data centre izgrade i odgovarajuće proizvodne kapacitete i infrastrukturu za njihovo napajanje.
Prema njegovim rečima EPS svoje planove investicija usaglašava sa planskim okvirom koji donosi Vlada Srbije, kao što je na primer Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, koji između ostalog sagledavaju rast potrošnje i potrebe za povećanjem proizvodnje.
Na pitanje da li je EPS finansijski sposoban da može da povećava kapacitete, Marković je rekao da je to kompanija koja ostvaruje profit, tako da je sa te strane finansijski sposobna da ulaže u nove investicije.
POVEZANE VESTI:
Trogodišnjim planom poslovanja EPS, kako je naveo, predviđa ulaganja od oko 3,6 milijardi evra u naredne tri godine, pri čemu je nešto više od 1,1 milijarde evra iz sopstvenih sredstava, dok je ostalo iz kredita.
Marković je istakao da, budući da je EPS akcionarsko društvo u 100 odsto vlasništvu države, u skladu sa svojim statutom, srednjoročne i godišnje planove poslovanja donosi Nadzorni odbor koga imenuje Skupština tog Društva.
Nadzorni odbor, kako je rekao, takođe donosi i izveštaje o realizaciji tih planova, a njih usvaja Skupština Društva, koja ima jednog ovlašćenog predstavnika koga imenuje Osnivač – Republika Srbija, a prava Osnivača vrši Vlada Srbije, koja je imenovala ministarku rudarstva i energetike Dubravku Đedović-Handanović kao svog ovlašćenog predstavnika.
Stoga Vlada ne odobrava planove poslovanja EPS-a neposredno, već posredstvom Skupštine Društva i Nadzornog odbora.
Na pitanje kakav je trend uvoza električne energije, Marković je rekao da je, na primer, u 2020, 2021 i 2023. godini, izvoz bio veći od uvoza, dok je u 2022. i 2024. uvoz bio do devet odsto ukupno prodate električne energije, kada se posmatraju količine električne energije kojima je trgovano.
„Zbog uvođenja CBAM mehanizma za naplatu emisija ugljen-dioksida u EU, u budućnosti možemo očekivati nešto drugačije trendove po pitanju prodaje na stranom tržištu, jer će EPS zbog toga biti manje konkurentan na EU tržištu, ali ti trendovi će zavisiti i od EPS-ove proizvodnje“, rekao je Marković.
Dodao je da kada se izgradi reverzibilna hidroelektrana Bistrica da će, prevashodno, služiti kao skladište električne energije, a ne kao proizvodni kapacitet.
Između ostalog, može služiti i za, prema njegovim rečima, skladištenje električne energije iz uvoza, kada se električna energija može kupiti po jako niskim cenama, i njenu prodaju u trenucima vršne potrošnje, kada su cene električne energije daleko veće.
Naglasio je da uvoz električne energije ne treba nužno posmatrati kao nešto loše, već kao jedan od elemenata trgovine koji može poslužiti i ostvarivanju većeg profita jer se uvozi kada su cene niže.
Marković je rekao da se optimizacijom korišćenja vodnog potencijala mogu napraviti rezultati ne samo po pitanju fizičkog povećanja proizvodnje struje na konto smanjenja prelivanja vode, već i na boljem planiranju proizvodnje iz hidrokapaciteta čime se može povećati i profit, budući da se cene struje menjaju u toku dana na petnaestominutnom nivou.
„EPS je pre dve godine imao jednu studiju koja se upravo tiče optimizacije proizvodnje u hidroelektranama. To je bila inicijalna studija, koja je upravo imala zadatak da sagleda na primeru istorijskih podataka mogućnosti za optimizaciju i dobiti iz te optimizacije i nadam se da će EPS i na tom polju nastaviti sa daljim aktivnostima na uvođenju optimizacije korišćenja vodnog potencijala i proizvodnje iz hidroelektrana“, rekao je Marković.
Na pitanje da li je tačno da EPS ima problem da zadrži stručnjake, Marković je rekao da su „stručnjaci uvek ključni za poslovanje“.
„Imajući u vidu da je EPS državna kompanija, EPS nema takvu fleksibilnost da pregovara sa stručnjacima i da one koji su joj od značaja na odgovarajući način stimuliše da ostanu u kompaniji, u prednosti su privatne kompanije, koje imaju takvu fleksibilnost. Stoga je tačno da EPS, ali ne samo EPS, već i druge domaće kompanije u vlasništvu države, imaju problema da zadrže stručnjake“, rekao je Marković.
Odgovarajući na pitanje da li je cena struje još „socijalna“ kategorija Marković je rekao da „budući da sa ovom cenom EPS uspeva da ostvari profit, ne može se više reći da je cena struje na garantovanom snabdevanju domaćinstava niska i da ne omogućava investicije“.
„Naravno, i dalje je ta cena, ukoliko se pogledaju cene u EU, značajno niža u odnosu na cene kakve ima recimo Nemačka, ali se polako približavamo cenama, ako gledamo EU, onima koje imaju kupci u Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji, što ostavlja prostora i za nova ulaganja EPS-a u investicije. Ukoliko bi se cena električne energije izjednačila sa cenama koje imaju zemlje EU iz regiona, onda bi komotno mogli reći da EPS više nije ograničen u svojim investicijama cenom električne energije za domaćinstva“, precizirao je Marković.
Daj svoj stav!
Argumentuj, budi korektan — ili pročitaj tuđe stavove.