1509 – Portugalci su pod komandom Fransiska de Almejde (Francisco, Almeida) uništili muslimansku flotu u bici kod grada Diu u Indijskom okeanu i uspostavili kontrolu u indijskim vodama.
1536 – Španski istraživač Pedro de Mendosa (Mendoza) osnovao je na ušću reke La Plata grad Buenos Ajres, glavni grad Argentine od 1880.
1709 – Škotski mornar Aleksander Selkrik (Alexander) izbavljen je s pustog pacifičkog ostrva na koje je 1704. prispeo posle brodoloma. Njegova priča inspirisala je Danijela Defoa (Daniel) da napiše roman „Robinson Kruso“.
1808 – Napoleonove trupe okupirale su Rim nakon što je papa Pije VII odbio da prizna Napuljsko kraljevstvo pod francuskom vlašću i da se pridruži alijansi protiv Velike Britanije. Napoleon je potom 1809. odveo papu u zatočeništvo u Fontenblo. Papska država restaurisana je posle Napoleonovog pada 1814.
1834 – Srpski knez Miloš Obrenović objavio je treći hatišerif turskog sultana Mahmuda II, kojim je uobličen politički status i pravni karakter Kneževine Srbije. Tim dokumentom Srbiji je pripojeno šest nahija, a posebnim beratom knez Miloš je dobio dostojanstvo srpskog i naslednog kneza.
1848 – Mirom u gradu Gvadelupe Idalgo okončan je dvogodišnji rat Meksika i SAD. Poraženi Meksiko ustupio je SAD Teksas, Novi Meksiko, Arizonu i Kaliforniju.
1878 – Grčka je objavila rat Turskoj.
1895 – Umro je srpski pisac Ljubomir Nenadović, koji se ubraja medju najčitanije srpske pisce u drugoj polovini 19. veka. Rodjen u jednoj od najistaknutijih porodica u Srbiji pripadao je prvoj generaciji srpskih intelektualaca školovanih u inostranstvu. U njegovom književnom opusu najvrednijim se smatraju putopisi („Pisma iz Nemačke“, „Pisma iz Italije“, „O Crnogorcima“).
1907 – Umro je ruski hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev, koji se uvrstio medju najistaknutije naučnike svoga vremena otkrićem periodičnog sistema hemijskih elemenata (1869), prema kojem svojstva hemijskih elemenata zavise od njihove atomske težine.
1920 – Mirovnim ugovorom u Dorpatu (Tart) Sovjetska Rusija priznala je nezavisnost Estonije, koja je od 1721. bila pod ruskim suverenitetom. Sovjetske trupe zaposele su tu zemlju u junu 1940, posle čega je Estonija postala sastavni deo SSSR-a.
1924 – Umro je srpski pisac Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama „Ostajte ovdje“, „Emina“, „Veče na školju“. Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista „Zora“, koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem.
1943 – Kod Staljingrada (Volgograd) sovjetska Crvena armija je posle šestomesečnih borbi prisilila nemačku Šestu armiju na kapitulaciju. Time je završena jedna od ključnih bitaka u Drugom svetskom ratu.
1964 – Umro je srpski pisac, kritičar i prevodilac Milan Bogdanović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Uredjivao je list „Republika“ i časopise „Danas“, „Srpski književni glasnik“, „Književne novine“. Bio je upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu. Celokupna njegova dela objavljena su u pet knjiga pod nazivom „Stari i novi“.
1970 – Umro je engleski filozof, matematičar i pisac Bertrand Rasel (Russell), jedan od rodonačelnika analitičke filozofije, osnivač i predsednik Medjunarodnog suda za utvrdjivanje ratnih zločina u Vijetnamskom ratu. Bio je angažovan u borbi za mir i razoružanje zbog čega je dva puta hapšen. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1950.
1978 – Dvojica sovjetskih kosmonauta sa svemirskog broda „Saljut“ su u otvorenom svemiru, prvi put u istoriji kosmičkih letova, obavila operaciju dopune goriva.
1986 – U kneževini Lihtenštajn žene su prvi put glasale na parlamentarnim izborima.
1990 – Južnoafrički predsednik Ferdinand de Klerk je ukinuo zabranu Afričkog nacionalnog kongresa Nelsona Mandele.
1996 – Umro je američki filmski glumac i igrač Džin Keli (Gene Kelly) zvezda holivudskog mjuzikla („Amerikanac u Parizu“, „Ples na kiši“).
1997 – Policija je u Beogradu grubom silom, koristeći vodene topove, rasterala mirne demonstracije gradjana koji su od novembra 1996. svakodnevno protestovali zbog odbijanja vlasti da prizna pobedu opozicije na lokalnim izborima u Srbiji.
2002 – Holandski princ Wilem-Aleksander (Willem-Alexander) oženio se Maksimom Zoreguietom, Argentinkom, čiji je otac bio pripadnik hunte, i time oživeo tradiciju kontroverznih brakova holandske kraljevske porodice.
2003 – U snažnoj eksploziji u Lagosu uništena je Nigerijska banka, a najmanje 33 osobe su poginule. Nakon toga su izbili veliki neredi, jer se više stotina ljudi potuklo kako bi uzelo novac iz srušene banke.
2004 – Umro je britanski istoričar Alan Bulok (Bullock) autor biografije nacističkog lidera Adolfa Hitlera: „Hitler: studija tiranije“ (Hitler: a study in tyranny).
2005. – Umro je Maks Šmeling, bokserska legenda i prvi Evropljanin šampion sveta. Bivši nemački bokser je titulu svetskog prvaka osvojio 1930. pobedivši Džeka Šarkija. U istoriju boksa ušao je i njegov čuveni nokaut iz 1936, takodje, legendarnog američkog boksera Džoa Luisa u 12. rundi meča.
2007 – Umro je pijanista Džo Hanter (Joe Hunter) dobitnik tri muzičke nagrade „Gremi“.
2008 – Protiv plana turske vlade da dozvoli studentkinjama da na univerzitetima nose muslimansku maramu, što je shvaćeno kao uvodjenje radikalnijeg oblika islama, protestvovalo je nekoliko hiljada ljudi u Ankari.
2009 – Libijski lider Moamer el Gadafi, izabran je za predsedavajućeg Afričke unije. Gadafi je godinama unazad zagovarao projekat jedinstvene afričke vlade, kao jedini način da se afričke zemlje izbore sa siromaštvom i pacifikuju konflikte bez mešanja Zapada.
2014 – Umro je američki glumac i režiser Filip Simor Hofman (Philip Seymour Hoffman) dobitnik Oskara, poznat po ulogama u filmovima „Kapoti“, „Sumnja“, „Talentovani gospodin Ripli“, „Magnolija“, „Veliki Lebovski“…
2015 – Medjunarodni sud pravde u Hagu odbacio je tužbe Hrvatske protiv Srbije i Srbije protiv Hrvatske, za genocid.
2018 – Deset migranata se udavilo, a 90 nestalo pošto se nedaleko od obale Libije prevrnuo čamac kojim su ih šverceri prevozili ka Evropi.
2020 – Na Filipinima je potvrdjen smrtni slučaj od korona virusa, prvi izvan teritorije Kine.
2024 – Apelacioni sud u Beogradu preinačio je prvostepenu presudu Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu i oslobodio četvoricu optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije – Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka. Suđenje za ubistvo Ćuruvije održavano je dva puta i u obe presude donete su iste kazne od po ukupno 100 godina zatvora za četvoricu osumnjičenih. Prva presuda je oborena na Apelacionom sudu, a ova druga je oslobađajuća.
Daj svoj stav!
Argumentuj, budi korektan — ili pročitaj tuđe stavove.