Arhitekta: Ne znam zbog čega se tvrdi da će u Košutnjaku biti isečeno 14 hektara šume

Arhitekta Bojan Kovačević, koji je bio član žirija koji je nagradio plan područja posebne namene za prostor nasuprot šume Košutnjak, izjavio je da ne zna kako su aktivisti izračunali da će u procesu izgradnje u tom delu Beograda biti posečeno 14 hektara šume.

„Ne znam kako su aktivisti sračunali tih 14 hektara i to sve obuhvatili jedinstvenom kategorijom ‘šuma’. Pa čitava priprema raspisa konkursa kao i žiriranje, zasnivala se, koliko znam a u ponečemu sam i učestvovao, na preciznom razlučivanju šta je tamo šta u prostoru“, rekao je Kovačević u intervjuu za nedeljnik Vreme.

On je rekao da ne želi da odgovara na pitanja šta bi moglo da se desi u postkonkursnoj fazi sa tim projektom, ali da je prvonagrađeni rad dobio „aklamaciju žirija“.

Plan područja posebne namene za prostor nasuprot šume Košutnjak, između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića u opštini Čukarica, izazvao je reagovanja i bojazan u javnosti da će zbog planirane izgradnje na tom području Beograd ostati bez bitnog dela zelenila, i da će biti ugrožene postojeće istorijsko-arhitektonske vrednosti, a pre svega Avala film.

Izrada plana je poverena dekanu i profesoru Arhitektonskog fakulteta Vladimiru Lojanici i njegovom studiju „Proaspekt“ čiji je rad dobio prvu nagradu na javnom konkursu za pomenuto područje, od 26 ponuđenih rešenja.

U intervjuu za Vreme, Kovačević je rekao da veliki deo javnosti komentariše raniji nacrt urbanističkog viđenja za isti prostor, koji je „prilično glatko“ odbijen, jer je bio previše ambiciozan i „nekritički nemaran“ spram zelenila.

„Ali taj nacrt je odbačen a menadžment firme koja sada vodi Avala studios je, koliko sam imao prilike da se upoznam, mnogo ozbiljniji i senzibilniji no što je bio pređašnji u vreme tog odbačenog prvog nacrta plana. Lojaničin pobednički rad je sad na putu dalje razrade i provere, ka izradi predloga plana, s pažljivim uklapanjem u pojedinačno kategorisano zelenilo, i zadržavanje postojećih saobraćajnica“, rekao je on.

Komentarišući kritike da Beogradu nisu potrebni novi stanovi u situaciji u kojoj natalitet opada, a nije realno očekivati novi dolazak Rusa i Ukrajinaca u Srbiji, Kovačević je rekao da se država opredelila za tržišno poslovanje, čime je odbačeno „društveno planiranje kakvo je bilo nekada“.

„Ako nešto ima tražnju na tržištu, na primer stanovi, onda se ne uzima racionalnost ukupne računice kao kriterijum za i protiv. Jasno je da su svi kupci novih stanova do juče negde stanovali, svakako nisu spavali na klupi u parku, ali to više ne kontroliše državni plan. Osim toga, ne budimo naivni, nisu svi novi stanovi isključivo za stanovanje, neki su samo investicija. Pa pogledajte Beograd na vodi, sa njegovim kapacitetima, on uopšte nije prava stambena sredina“, dodao je.

Kovačević je dodao da grad nije uvek isključivo ekonomsko polje, već da mora biti kontrolisan odnosno artikulisan prostor, i da u tom smislu veliku ulogu imaju lokalni urbanisti i država.

„U tome ulogu igraju urbanističke službe lokalne zajednice, konkretno Beograda. Mada nam se Republika ‘utrpala’ u odlučivanje o sudbini i profilaciji grada, proglašavajući nekakav strateški interes države kao nadređen svemu. A taj interes proglašava onaj ko upravlja državom Srbijom, skoro po sopstvenom nahođenju, često ne po nekoj opšterazumljivoj i prihvatljivoj logici. Pa pogledajte samo taj Expo, treba svi da verujemo u njegov opšti interes za Beograd i Srbiju. Negde su za to vezani i zakonom definisani Prostorni planovi područja posebne namene koje na kraju usvaja Vlada. Sporno? Prilično“, rekao je on.