Da li Evropa može da sustigne SAD i Kinu u veštačkoj inteligenciji

Evropska unija (EU) predvodi trku veštačke inteligencije zahvaljujući ključnim politikama kao što je Zakon o veštačkoj inteligenciji, ali SAD i Kina su ispred u pogledu inovacija i investicija, prenosi danas Juronjuz (Euronews) uz pitanje da li EU može da smanji razliku i sustigne zaostatak.

SAD su proizvele 40 osnovnih modela za veštačku inteligenciju. Kina je razvila 15. Čitava Evropa je stvorila samo tri.

EU gubi globalnu trku veštačke inteligencije po skoro svakom ključnom parametru, osim po pitanju regulacije.

Dok Kina i SAD ulažu milijarde u infrastrukturu, talente, startapove, laboratorije i istraživanja, Evropa ostaje fokusirana na pravila.

Težina politike i neslaganje među 27 država članica stvaraju velike prepreke – napredak je nedosledan, talenti odlaze, a kapital teče negde drugde, ocenjuje Juronjuz.

Direktor Evropske mreže startapova Klark Parsons (Clark) ne ustručava se da govori o toj neravnoteži.

„EU bi trebalo da prestane da sebi čestita što je svetski regulator tehnologije. Neki elementi Zakona o digitalnim tržištima su osmišljeni da promovišu konkurenciju. Cenim ih, ali generalno, previše vremena smo proveli fokusirajući se na regulaciju umesto da se svakog dana probudimo i zapitamo se šta možemo da uradimo da Evropa postane najkonkurentnije i najprosperitetnije mesto na planeti“, rekao je Parsons.

Parsons postavlja pitanje da li je regulacija najbolji način da se obezbedi poverenje u brzo razvijajućoj tehnološkoj oblasti.

„Svet veštačke inteligencije se razvija tako brzo da je teško predvideti šta će se dalje desiti. Mislim da će nam pametni preduzetnici i tehnolozi ponuditi načine da izgradimo poverenje i uspostavimo zaštitne mere“, dodao je Parsons.

Uprkos trenutnom položaju, EU odbija da prizna poraz. Kao deo strategije za veštačku inteligenciju za 2025. godinu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) obećala je da će „od sada pa nadalje veštačka inteligencija biti na prvom mestu“.

Ona je dodala da će „uložiti sve napore da Evropa postane kontinent veštačke inteligencije“.

„Trka veštačke inteligencije je daleko od završetka. Tek smo na početku, a globalno liderstvo je još uvek neizvesno“, rekla je ona na Pariskom akcionom samitu o veštačkoj inteligenciji u februaru 2025. godine.

SAD ulažu četiri do deset puta više u veštačku inteligenciju nego EU. Godišnja ulaganja u veštačku inteligenciju iznose 60-70 milijardi dolara u SAD, u poređenju sa 7-8 milijardi dolara u EU.

Tokom protekle decenije, privatna ulaganja u veštačku inteligenciju u SAD su premašila 400 milijardi dolara, dok su sve zemlje EU zajedno privukle oko 50 milijardi dolara.

Ovaj finansijski nedostatak direktno utiče na infrastrukturu veštačke inteligencije u Evropi.

Kontinent ima manje data centara i znatno manje računarskih kapaciteta specifičnih za veštačku inteligenciju. Da bi se ovo rešilo, Evropska komisija je najavila inicijative, uključujući „fabrike“ veštačke inteligencije i buduće „gigafabrike“, uz podršku javnih sredstava i očekivanih privatnih investicija.

EU ima za cilj da mobiliše 200 milijardi evra, uključujući 20 milijardi evra za izgradnju pet gigafabrika veštačke inteligencije, od kojih se očekuje da će svaka proizvoditi više od 100.000 naprednih čipova veštačke inteligencije.

Ti evropski projekti su još uvek u izgradnji, dok američki dobavljači uslugaveć upravljaju velikim projektima veštačke inteligencije.

Čak su i najmoćniji evropski super-računari bolje prilagođeni tradicionalnom računarstvu visokih performansi nego obuci za veštačku inteligenciju velikih razmera, posle godina nedovoljnog ulaganja u infrastrukturu specifičnu za veštačku inteligenciju, dodao je Juronjuz.