Doktori protiv korupcije: Nema objektivnih razloga za liste čekanja, problem koruptivna regulativa

Nevladina organizacija Doktori protiv korupcije ocenila je danas, nakon ponovnog zahteva predsednika Srbije Aleksandra Vučića da liste čekanja za operacije budu ukinute, da činjenice o zdravstvenom sistemu ukazuju da za postojanje lista čekanja – „nema objektivnih razloga“, ali da je problem „koruptivna regulativa“.

„Ponovljeni zahtev predsednika Srbije za ukidanjem lista čekanja u zdravstvu pokazuje da nadležno ministarstvo uporno odbija da prepozna i otkloni ključni uzrok dugačkih lista čekanja na dijagnostiku i/ili terapiju u državnom zdravstvenom sistemu“, navela je ta organizacija u saopštenju.

Postojanje lista čekanja, prema njihovim rečima, nije posledica deficita kadrovskih i infrastrukturnih kapaciteta već „anahrone, monopolske i koruptivne sistemske zdravstvene regulative, usvojene 2005. godine“.

„Sistemski zakoni su legalizovali konflikt javnog i privatnog interesa kroz mogućnost da lekari iz državnog zdravstva obavljaju dopunski rad u privatnom sektoru“, navodi se u saopštenju.

Ocenili su da su posledice sedenja na dve stolice bile trenutne – dopunski privatni rad smanjio je produktivnost državnog sistema i stvorio veštačke liste čekanja, što osiguranike Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) „gura u privatni sektor“, gde ponovo plaćaju uslugu uprkos već plaćenom zdravstvenom doprinosu od 10,3 odsto.

„To dovodi do zdravstvene diskriminacije velikog broja pacijenata slabijeg imovinskog stanja sa teškim posledicama po život i zdravlje“, dodaje se u saopštenju.

Legalizacija konflikta interesa, urušavajući etičke norme, kako tvrde, stvorila je uslove za institucionalnu korupciju – od trgovine zaposlenih u beogradskoj Hitnoj pomoći sa pogrebnicima, do komercijalnog preskakanja lista čekanja u Institutu za onkologiju Vojvodine, što je pravdano time da se radi o dobrom izvoznom poslu.

Doktori protiv korupcije su ocenili da je potrebno da Vučić uputi jasan zahtev za izmenu sistemskih zakona nadležnim ustanovama, kako bi se građanima omogućio slobodan izbor lekara u državnom ili privatnom sektoru na račun RFZO, po uzoru na druge posttranzicione države koje su to uradile pre više decenija.