Zelenski kritikovao Evropu, opisavši njeno ponašanje u vezi sa odbranom kao ‘Dan mrmota’

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski danas je, na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, kritikovao svoje evropske saveznike zbog, kako je rekao, sporog, fragmentisanog i neadekvatnog odgovora na rusku invaziju njegove zemlje i nastavak ratne agresije koja traje skoro četiri godine.

Zelenski je za govornicom izneo litaniju tužbalica i kritika na račun Evrope za koju je rekao da je ostavila njegovu zemlju na milost i nemilost predsednika Rusije Vladimira Putina dok traju napori SAD da se dođe do mirovnog sporazuma u ratu Moskve protiv Ukrajine.

„Evropa deluje pogubljeno“, rekao je Zelenski i pozvao svoj kontinent da postane globalna sila.

Uporedio je reagovanje Evrope sa odlučnim koracima Vašingtona u Venecueli i Iranu.

Zelenski, bivši komičar, pozvao se na film „Dan mrmota“ čiji je glavni junak primoran da stalno iznova preživljava isti dan.

„Evo koliko prošle godine, ovde u Davosu, završio sam govor rečima: ‘Evropa mora znati kako sebe da brani.’ I prošla je cela godina. I ništa se promenilo nije. Još smo u situaciji da te iste reči moram izgovoriti ponovo“, rekao je predsednik Ukrajine.

Prema njegovim rečima, i Ukrajinci su, kako se čini, uhvaćeni u realnost rata, „ponavljajući istu stvar nedeljama, mesecima, i – naravno – godnima, i to je upravo ono kako živimo sada; to je naš život.“

Zelenski je govor održao pošto se u Davosu na oko sat vremena video iza zatvorenih vrata sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.

Razgovor sa njim Zelenski je opisao kao „veoma dobar“ i da je bio „produktivan i smislen“.

Evropske zemlje, koje smatraju da je rat na njihovom istočnom krilu od značaja za njihovu odbranu, pružile su Kijevu finansijsku, vojnu i humanitarnu podršku. Ali nisu sve članice Evropske unije uključene u davanje pomoći. Ukrajinu brinu i politička neslaganja unutar Evrope oko toga kako se nositi sa Rusijom, kao i ponekad sporo reagovanje Unije.

Znatno veća ruska vojska uspela je da osvoji oko 18 odsto Ukrajine, ali je cena svega toga za Rusiju velika, jer se front proteže skoro 1.000 kilometara, a ekonomija te zemlje pati pod pritiskom rata i sankcija. 

Ukrajini nedostaje novca i, uprkos znatnom jačanju sopstvene proizvodnje oružja, i dalje joj je potrebno zapadno oružje. Takođe joj nedostaje vojnika na frontu. Njen ministar odbrane je prošle nedelje izvestio o oko 200.000 slučajeva dezerterstava iz vojske i o tome da oko dva miliona Ukrajinaca izbegava regrutaciju.

Zelenski ima muku i da usmeri pažnju sveta na Ukrajinu jer svet potresaju i drugi sukobi.

On je kritikovao Evropu zbog sporog sprovođanja ključnih odluka, premalog trošenja na odbranu, neuspeha u zaustavljanju ruske „flote (naftnih tankera) u senci“ koji krše međunarodne sankcije, kao i zbog protivljenja tome da se zamrznuta ruska imovina u Evropi koristi za finansiranje Ukrajine.

Evropa, rekao je, „još uvek više deluje kao geografija, istorija, tradicija, a ne kao prava politička sila, kao velika sila“.

„Neki Evropljani su, istina, zaista jaki, ali mnogi kažu da moramo ostati čvrsti i uvek žele da im neko drugi kaže koliko dugo treba da ostanu čvrsti – po mogućstvu do sledećih izbora“, rekao je.

Administracija predsednika SAD se zalaže za mirovno rešenje, a njeni izaslanici se kreću između Kijeva i Moskve u sklopu pregovora za koji se strahuje da bi mogli nepovoljno da se završe po Ukrajinu.

Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof i njegov zet Džared Kušner trebalo bi danas da dođu u Moskvu radi dodatnih razgovora sa Putinom.

Vitkof je u Davosu rekao da jedno važno pitanje ostaje da se reši pregovorima, ne navodeći o čemu se radi.