„Ovu bandu treba rasturiti do kraja i to samo na osnovu slova zakona, jer ako mi to ne bi uradili, onda će od srpskog kulturnog nasleđa ostati fotografije“, rekao je Selaković na sednici Skupštine Srbije.
Naveo da se u raspravi u parlamentu o tome čulo „mnogo neistina“, kao i da je sve povezivano sa sudskim postupkom koji se vodi protiv njega i nekoliko njegovih kolega, u kom se tereti za nezakonito skidanje zaštite kulturnog dobra sa kompleksa Generalštaba.
„Montiranim, političkim, fingiranim postupkom. Postupkom u kome se kao inicijatori ili ključni svedoci koji, gle čuda, upravo rade u zaštitarskim službama“, rekao je ministar.
Govoreći o optužbama da je državni sekretar Ministarstva kulture Miomir Đorđević u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture neosnovano pokušavao da pristupi serverima zbog slučaja Generalštab 3. decembra prošle godine, Selaković je naveo da je Đorđević tada imao sastanak sa direktorom tog zavoda, nakon čega je krenula „medijska hajka“.
„Svi kažu da je došao da upadne u informacioni sistem Zavoda da promeni podatke. 26 medijskin natpisa“, naveo je Selaković.
On je rekao i da je restauratorka tog Zavoda Estela Radonjić Živkov pisala dopis Ministarstvu kulture u septembru 2024. godine u kome navodi da je memorijski prostor odobren za funkcionisanje informacionog sistema nepokretnih kulturnih dobara skoro u potpunosti popunjen, te da je potrebno proširenje skladišnog prostora na serverima Kancelarije za IT.
„Ova braniteljka ruševine Generalštaba piše da se softver informacionog sistema nalazi u posedu Kancelarije za IT, najverovatnije u Data centru u Kragujevcu. Dakle, on se uopšte ne nalazi u zgradi Zavoda, ali je važno voditi hajku“, rekao je Selaković.
Ponovio je priču o manastiru Žiča, utvrđenog za kulturno dobro 1947. godine po kom je i njegova okolina sastavni deo kulturnog dobra, navodeći da je Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture dostavio obaveštenje i instrukciju sa spiskom parcela regionalnom zavodu u Kraljevu, kako bi sproveo pripremu donošenja odluke za utvrđivanja granica zaštićene okoline.
„Kraljevački zavod je uradio nešto za Žiču. Evo prve nezakonitosti i nepravilnosti. Regionalni zavod nadležan je za kulturna dobra i kulturna dobra od velikog značaja, a Republički zavod za kulturna dobra od izuzetnog značaja, što je Žiča od 1979. godine“, kazao je ministar.
Prema njegovim rečima, u evidencionom listu popisano je manje od 20 dosto do tada tumačene zone zaštite oko manastira Žiča, jer mu je Republički zavod rekao da to uradi.
„Jedan dan nakon donošenja tog rešenja, oni zainteresovanom licu izdaju informaciju o lokaciji i kažu mu da nije u zoni zaštite i da može da gradi šta hoće. Dakle prvo su uzurpirali nadležnost Republičkog zavoda, a onda su Republički i regionalni zavod uzurpirali nadležnost Skupštine Srbije, jer je ona jedina koja može da utvrdi koje katastarske parcele čine zaštićenu okolinu“, naveo je Selaković.
Tvrdi i da su Crkvu svetog Spasa u okviru manastira stavili pod prethodnu zaštitu, iako ceo manastir od 1979. godine utvrđen kao kulturno dobro od izuzetnog značaja, navodeći da je prethodna zaštita samo jedan od koraka u proglašenju kulturnog dobra za kulturno dorbo i da je privremenog karaktera.
„I naravno da mi (Ministarstvo kulture) to ukidamo“, rekao je Selaković.
Govoreći o predloženom proglašenju četiri istorijska predmeta za kulturna dobra od izuzetnog značaja, o kojima treba da odluče poslanici u Skupštini Srbije, Selaković je izrazio uverenje da će poslanici to podržati taj predlog, navodeći da se time stiče uslov da ona budu nominovana u registar pokretnih kulturnih dobara UNESKO.
U pitanju su Krunidbene insignije kralja Petra Prvog Karađorđevića, Pohvala monahinje Jefimije – Pokrov za mošti kneza Lazara, Votivna kolica iz Dupljaje i skulptura „Danubius“ iz Lepenskog vira.
„Zahvaljujem se svima koji su najavili podršku tome u danu za glasanje. A najavljujem da već sada pripremamo predlog odluke za utvrđivanje kulturnog dobra od izuzetnog značaja za sliku Uroša Predića – ‘Kosovka devojka’, uveren sam da će se tu naći i slika ‘Кrunisanje cara Dušana’ Paje Jovanovića“, rekao je Selaković.
Govoreći o skulpturi „Danubius“ iz Lepenskog Vira, kazao je da ta skulptura stara najmanje 7.000 godina
Kraj epohe Lepenskog vira je 5.900. godina pre nove ere, podsetio je on, i dodao: „Samo pogledajte koliko je na teritoriji Evrope država koje mogu da se podiče sa takvim kulturnim blagom“.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.