Republikanci u Senatu odbacili ograničavanje ovlašćenja predsednika SAD za rat

Republikanci u Senatu Kongresa SAD su u sredu izglasali odbacivanje rezolucije o ratnim ovlašćenjima koja bi ograničila mogućnost predsednika Donalda Trampa da dalje napada Venecuelu ili druge zemlje.

Tramp je prošle nedelje izvršio intenzivan pritisak na pet republikanskih senatora koji su se pridružili demokratama kako bi mu uskratili ovlašćenja, a dva su popustila pod pritiskom, te nije prošlo ograničenje ovlašćenja predsednika.

Ipak, tek je potpredsednik SAD DŽ. D. Vens pretegao u odnosu snaga u Senatu od 50-50 glasova za i protiv republikanskog predloga za odbacivanje zakona o ograničenju ovlašćenja.

Ishod glasanja koji je postignut tek na tako visokom nivou, pokazao je u najmanju ruku da Tramp i dalje ima kontrolu nad velikim delom svoje Republikanske stranke, ali je veoma mali broj glasova u prilog njemu pokazao i rastuću zabrinutost u Kongresu SAD – parlamentu zbog agresivnih ambicija predsednika u spoljnoj politici.

Demokrate su izazvale debatu o tome pošto su američke trupe zarobile venecuelanskog lidera Nikolasa Madura u iznenadnom noćnom napadu početkom ovog meseca.

„To je bio jedan od najuspešnijih napada u istoriji, a oni nalaze način da mu se suprotstave. To je prilično neverovatno. I šteta je“, rekao je Tramp u utorak i uz to je uvredio nekoliko republikanaca koji su podržali zakon o ograničavanju ratnih ovlašćenja.

Glasanje o ratnim ovlašćenjima šefa države je dobilo nov politički značaj, jer Tramp preti vojnom akcijom za preuzimanje Grenlanda.

Zakon o ograničavanju ratnih ovlašćenja predsednika, čak i da je prošao u Senatu, praktično nije imao šanse da stupi na snagu jer bi ga na kraju morao potpisati sam Tramp. Ali to je bio test lojalnosti Republikanske stranke predsedniku i pokazatelj koliko je Senat kojim dominiraju republikanci, spreman dati Trampu slobode da koristi vojsku u inostranstvu.

Po Ustavu, samo Kongres ima pravo da objavi rat, ali američki predsednici su dugo široko tumačili svoja ovlašćenja da bi koristili silu američke vojske širom sveta.

S druge strabe je taj predsednički manir od Drugog svetskog rata koristio Kongresu SAD da izbegava odgovornost za ratove i da sav rizik svalljuje na predsednike, kazao je profesor Državnog univerziteta Ohaja, Piter Mansur, vojni istoričar i penzionisani pukovnik američke vojske sa višestrukim borbenim misijama.

Mansur je rekao da „političari imaju tendenciju da izbegavaju odgovornost za bilo šta – ali onda vas to uvlači u večne ratove“.

Tramp je tako koristio niz pravnih argumenata za svoju kampanju protiv predsednika Venecuele Nikolasa Madura koga su američke snage početkom januara zarobile i odvele u SAD da bi mu se sudilo zbog „narko-terorizma“.

Dok je gradila pomorske snage na Karibima i uništavala brodove koji su navodno prevozili drogu iz Venecuele, Trampova administracija je koristila ratna ovlašćenja u okviru „globalnog rata protiv terorizmaa“ tako što je narko-kartele proglsila terorističkim organizacijama, a kada zarobila Madura rekla je da je to bila samo „policijska operacija“ radi izručenja predsednika Venecuele da bi mu se sudilo po optužnici u SAD koja je na snazi još od 2020. godine.

Poslanici, uključujući značajan broj republikanaca, uznemireni su Trampovim nedavnim spoljnopolitičkim govorom: poslednjih nedelja je obećao da će SAD „voditi“ Venecuelu godinama, pretio vojnom akcijom radi preuzimanja Grenlanda i poručio Irancima koji protestuju protiv svoje vlasti da im „pomoć stiže“.

Visoki republikanci pokušali su da smire odnos Trampa i Danske, saveznice u NATO-u čija je Grenland poluautonomna teritorija. Ali danski zvaničnici su u sredu izašli sa sastanka sa potpredsednikom DŽ. D. Vensom i državnim sekretarom Markom Rubiom rekavši da i dalje postoji „fundamentalno neslaganje“ o Grenlandu.

Lider opozicionih demokrata u Senatu Čak Šumer je rekao da Trampova nedavna agresivnost predstavlja „opasan pomak ka beskrajnom ratu“, a više od polovine Amerikanaca smatra da je Tramp „otišao predaleko“ koristeći američku vojsku za intervencije u drugim zemljama, pokazala je nova anketa AP-NORC.