Odbor za pravosuđe predložio Skupštini da usvoji Mrdićev set pravosudnih zakona

Odbor Skupštine Srbije za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu predložio je danas parlamentu da usvoji predloge izmena i dopuna pet pravosudnih zakona, čiji je predlagač poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Uglješa Mrdić, ujedno i predsednik tog Odbora.

Skupštini je predloženo da usvoji izmene i dopune Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama.

Za izvestioca Odbora na sednici parlamenta koja počinje sutra u 10 časova, takođe je izabran Mrdić.

Na početku današnje sednice je predlagač Mrdić, koji je i predsednik Odbora, obrazložio predloge i ocenio da su izmene i dopune svih pet zakona neophodne i da služe za rasterećivanje sudova i tužilaštava, dodatnom definisanju nadležnosti određenih tužilaštava i većoj nezavisnosti sudstva i većoj samostalnosti tužilaštva.

Opozicioni članovi Odbora, sa druge strane, zameraju što je Mrdić predložio te izmene bez mišljenja struke, Visokog saveta tužilaštva (VST) i Visokog saveta sudstva (VSS), koji se protive tim predlozima, zbog čega traže njihovo povlačenje i dodatnu javnu raspravu.

Opozicija smatra i da predložene izmene služe vlasti da pojača kontrolu nad pravosuđem – trećom granom vlasti u Srbiji, kao i da smanji nadležnosti vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac.

Obrazlažući predlog izmena i dopuna Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Mrdić je rekao da ona predviđa osnivanje novog – Četvrtog osnovnog suda u Beogradu, zbog preopterećenosti Trećeg, posebno uoči specijalizovane međunarodne izložbe „Ekspo“ 2027. godine.

Prema njegovim rečima, Treći osnovni sud je u 2024. godini imao više od 7.700 novih predmeta, u 2025. godini više od 6.800, što obuhvata samo nove predmete, bez onih koji se vode duži period.

Dodao je da se zbog „Ekspa“ očekuje rast obima budućih predmeta u Surčinu, jer se očekuje veliki broj izdavanja dozvola, nove gradnje, slučajeva eksproprijacije, imovinsko-pravnih odnosa, parničnih i vanparničnih predmeta.

Govoreći o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Mrdić je naveo da je predložene izmene odnose na komisije za prigovore, jer je izmenama Zakona o javnim tužilaštvima predloženo da o tim pitanjima odlučuje direktno viši javni tužilac, te je neophodno usklađivanje ta dva zakona.

„Nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku može da donese negativne posledice po javno tužilaštvo“, ocenio je Mrdić.

Izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, poslanik SNS je kazao da prethodnim zakonom nisu jasno definisane nadežnosti Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, koje je stavljeno pod nadležnost Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Prema njegovim rečima, to odeljenje je nadležno za celu Srbiju, a izmene zakona jasnije definišu nadležnsoti kako bi se razrešili problemi u radu.

Mrdić se osvrnuo i na izmene i dopune Zakona o javnom tužilaštvu, navodeći da su te izmene u cilju stvaranja uslova za bolji rad javnih tužilaštava i usklađivanja sa zakonskim odredbama.

Kada su u pitanju izmene Zakona o sudijama, naveo je da one predviđaju da predsednik suda, nakon isteka funkcije, može još jednom biti izabran na tu funkciju, dodajući da je to rešenje u prethodnom periodu dalo dobre rezultate, jer je „kontinuitet u radu od suštinske važnosti“.

„Ne narušava proces izbora predsednika suda, već podiže standarde. Samo oni koji su po oceni VSS dobro obavljali posao, mogu biti ponovo izabrani“, kazao je Mrdić.

Članica Odbora iz pokreta „Mi – Glas iz naroda“ Ana Krstić zamerila je što se takvi zakoni donose po hitnom postupku, kao i to što je iz rasprave isključena struka i nedostaju stavovi VSS i VST.

„Ovo šalje lošu poruku kako građanima, tako i zaposlenima u pravosuđu. Mišljenje struke je potpuno izignorisano“, kazala je Krstić i zatražila da predlozi budu povučeni kako bi o njima mogla da se raspravlja.

Članica Odbora iz stranke Srbija centar (SRCE) Verica Milanović ocenila je da je „najblaže rečeno neozbiljno i neodgovorno“ da te zakone predlaže jedan poslanik, a ne Ministarstvo pravde, bez VSS, VST, bez javne rasprave.

„Ako uzmemo u obzir od kog poslanika dolaze predloženi zakoni, vas gospodine Mrdiću, nakon višemesečnog progona sudija i tužilaca, vaših zahteva da se uspostavi kontrola nad njima, da su se oni oteli kontroli, onda je predlaganje ovog seta zakona od vas veoma opasno, zato što se vidi jasna namera da trećoj grani vlasti ukinete samostalnost i uspostavite kontrolu“, ocenila je Milanović.

Prema njenim rečima, izmene tih zakona pokazuju da vlast interesuje samo ograničavanje nadležnosti vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac

„Šta će se desiti ako vam izmakne kontroli i (šef beogradskog VJT) Nenad Stefanović? Da li ćemo na sledećoj sednici Odbora ove nadležnosti prebacivati na portire?“, pitala je Milanović.

Odgovarajući na zamerke da predloge izmena nije predložilo Ministarstvo pravde i da nema mišljenja VSS i VST, kazao je da smatra da narodni poslanici imaju pravo da predlažu zakone, navodeći da ne treba podcenjivati ulogu narodnog poslanika.

„Smatram da je dobro i odgovorno da narodni poslanici predlažu. Ja sam na ovim predlozima radio sa kolegama, eminentnim pravnicima, advokatima i stručnjacima“, tvrdi Mrdić.

Kazao je i da ne smatra da je vodio hajku protiv tužilaštva, već da hajku vode sudije i tužioci „koji su oteli“ te institucije, dodajući i da ne vidi šta je opasno u namerama kod izmena tih zakona, navodeći da one doprinose nezavisnijem sudstvu i samostalnijem tužilaštvu.

Naveo je i da nema problem sa Zagorkom Dolovac, dodajući da je predložio set pravosudnih zakona ne zbog nje, već kako bi sudstvo i tužilaštvo bili što jači u skladu sa ustavom.

„Nemam ja problem sa Dolovac i Nenadićem, oni imaju problem što su se otuđili od zakona. Najbitnije je da imamo zakonska rešenja usklađena sa ustavom. Što se tiče lojalnosti sudija i tužilaca – javno tražim lojalnost, ali državi Srbiji – a ne stranim centrima moći“, kazao je Mrdić.