Infostud: U Srbiji u 2025. objavljeno 15 odsto manje poslovnih oglasa nego 2024. godine pre

U Srbiji je u 2025. objavljeno ukupno 62.632 oglasa za posao, što je bilo 15 odsto manje nego 2024. godine, pokazali su podaci Infostudovih sajtova za zapošljavanje i karijerni razvoj – Poslovi Infostud, HelloWorld i Startuj Infostud, saopšteno je danas.

Kako su naveli iz Infostuda, iako je broj oglasa manji, struktura potražnje pokazala je da su potrebe privrede i dalje jasno definisane, ali da se zapošljavanje sprovodi opreznije i selektivnije.

Najviše oglasa objavljeno je u oblasti trgovine, zatim u proizvodnji, kao i u uslužnim delatnostima i zanatima. 

Među pet najtraženijih oblasti bili su još IT sektor i ugostiteljstvo.

Ukazano je da ovaj redosled najtraženijih oblasti potvrđuje da se tržište rada u Srbiji i dalje bazira na operativnim i uslužnim poslovima, koji čine osnovu svakodnevnog funkcionisanja privrede.

Posmatrano po zanimanjima, najtraženiji su bili prodavci, magacioneri, radnici u proizvodnji i administrativni radnici, ali i vozači i komercijalisti, navedeno je u saopštenju. 

To pokazuje da se, kako je dodato, uprkos manjem broju oglasa, potražnja za konkretnim i primenljivim veštinama nije smanjila.

Manjak radnika prošle godine bio je sve izraženiji u zanatima i kvalifikovanim zanimanjima, što se direktno odrazilo na visinu prosečnih ponuđenih zarada.

Poslodavci su u proseku nudili oko 226.500 dinara za zidare, dok su mehaničari mogli da očekuju prosečnu ponuđenu zaradu od oko 220.800 dinara, pokazali su podaci Infostuda.

Među visoko deficitarnim zanimanjima bili su i autolimari, sa prosečnom ponuđenom platom od oko 146.000 dinara, kao i automehaničari, za koje se u proseku nudilo oko 130.000 dinara. 

Deficit je izražen i u uslužnim i zanatskim delatnostima gde je frizerima u proseku nuđeno oko 114.000 dinara, limarima oko 112.000 dinara, kozmetičarima oko 107.000 dinara, dok su pekari mogli da očekuju prosečnu ponuđenu zaradu od oko 102.000 dinara. 

Na listi deficitarnih zanimanja nalazili su se i diplomirani veterinar, sa prosečnom ponuđenom platom od oko 115.500 dinara.

IT tržište rada u Srbiji u 2025. godini, kako je navedeno, i dalje je imalo pad broja oglasa, ali znatno sporijim tempom nego u periodu nakon 2022. godine.

Tokom 2025. objavljeno je 4.619 IT oglasa, što je oko 16 odsto manje nego godinu ranije.

Struktura oglasa pokazala je da je najveća potražnja bila za medior i senior kadrovima, dok su junior pozicije i dalje bile retke, što je otežavalo ulazak novih kandidata u IT sektor, precizirano je u saopštenju.

Najtraženiji su i dalje bili softverski developeri, kao i backend, frontend i full stack profili, uz stabilnu potražnju za IT support, sistemskim, DevOps i QA pozicijama.

Razlike u potražnji pratile su i izražene razlike u prosečnim ponuđenim zaradama, pa su tako zarade za senior IT pozicije u proseku bile oko 4.600 evra, mediorske oko 2.750 evra, dok su se junior zarade kretale oko 950 evra.

Istaknuto je i da se usporavanje tržišta rada tokom 2025. godine posebno se odrazilo na grupe koje se i inače teže zapošljavaju. 

Tokom prošle godine objavljeno je 13.696 oglasa namenjenih mladima, što je gotovo 21 odsto manje nego u 2024. godini. 

Ovi podaci ukazuju na to da se u uslovima opreznijeg zapošljavanja ređe otvaraju pozicije namenjene kandidatima bez prethodnog radnog iskustva, piše u saopštenju.

Dodaje se da je sličan trend zabeležen i kod oglasa dostupnih osobama sa invaliditetom. 

U 2025. godini objavljeno je 3.099 takvih oglasa, što je oko 20 odsto manje nego godinu ore, što, smatraju u Infostudu, dodatno potvrđuje da inkluzivno zapošljavanje i dalje ostaje posebno osetljivo u periodima tržišnog usporavanja.

Usporavanje tržišta rada u Srbiji u 2025. godini rezultat je kombinacije globalnih ekonomskih neizvesnosti, opreznijeg poslovanja kompanija i prilagođavanja troškovima, što se najpre odražava na broj novootvorenih pozicija, ukazali su iz Infostuda. 

Dodaje se da ipak, potražnja za konkretnim znanjima i veštinama ostaje prisutna, dok nedostatak zanatske radne snage, manjak mogućnosti za mlade i korekcija u IT sektoru ostaju ključni izazovi koji će oblikovati tržište rada i u periodu koji dolazi.