Analiza: Crnoj Gori treba rekonstruisana pro-EU vlada da završi proces pristupanja

U završnoj fazi pristupanja Evropskoj uniji (EU) Crna Gora bi trebalo da rekonstruiše sadašnju vladu kako bi efikasno odolela negativnim spoljnim uticajima, koji žele usporavanje njenog evropskog puta, navodi se u nezavisnoj analizi koju razmatraju evropske diplomate uključene u proces integracije Crne Gore.

„Da bi uspešno prebrodila kritični period u koji sada ulazi, Crna Gora treba brzo da dobije vladu i administraciju sa nesumnjivom pro-EU agendom kao vrhunskim prioritetom, što sada nema“, piše u analizi u koju je Beta imala uvid.

Ocenjuje se da bi formiranje stabilne pro-EU vlade, nakon redovnih izbora u proleće 2027, bilo „suviše kasno“ za osiguranje stabilnog političkog okvira za završnicu procesa pristupanja Uniji.

„Zato se kao pragmatično rešenje nameće – rekonstrukcija Vlade Crne Gore nekasnije od proleća 2026. Cilj ove rekonstrukcije je istiskivanje iz vlasti anti-evropskih opcija, kao čvorišta najvećeg rizika za finiš procesa evropskih integracija“, navodi se u preporukama.

Takođe, sugeriše se da rekonstruisanu vladu čine Pokret Evropa sad premijera Milojka Spajića, partije nacionalnih manjina, kao i opoziciona Demokratska partija socijalista, kao pojedinačno najjača partija u Crnoj Gori i još neke pro-evropske partije u parlamentu.

„Uz nesumnjivu evropsku orijentaciju, ovakav blok imao bi ubedljivu i stabilnu većinu u parlamentu što bi budućoj vladi donelo snažniji legitimitet od ovog kojeg ima sad“, navodi se u dokumentu.

Kao najveći rizici u završnici pristupanja Crne Gore Uniji navode se negativni uticaji Rusije i jednim delom Srbije, na koje je Crna Gora „i dalje ranjiva“.

„U narednom periodu (najmanje dve godine), Rusija će intenzivirati remetilačke operacije u Crnoj Gori. Njen cilj je maksimalno odugovlačenje, ili potpuno zaustavljanje, crnogorskog puta ka članstvu u EU“, navodi se u analizi. 

Dodaje se da će Rusija, osim direktnog uticaja na važne poluge državne vlasti, naročito biti uključena u „izmenu dominantnog narativa u Crnoj Gori, diskreditujući evropski put kao loš za zemlju i nudeći alternative u vidu prividnog jačanja suvereniteta na račun integracija, a ustvari jačanja etničkih (srpskih) veza u regionu“.

„Kao krunski cilj ove strategije vidimo pitanje potencijalnog referenduma o članstvu u EU. Rusija će raditi na tome da referendum bude raspisan, što većtraže neke pro-ruske stranke u Crnoj Gori“, zaključuju autori dokumenta.

Kao najnoviji primer ovakvog delovanja navode se protesti zbog gradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u okolini Podgorice, koje jeorganizovala Demokratska narodna partija, članica vladajućeg bloka koja okuplja Srbe u Crnoj Gori.

Lider te partije Milan Knežević je predvodio demonstracije protiv projekta koji finansira EU. On je 9. januara koalicionim partnerima ispostavio zahteve, kao uslov za ostanak njegove partije u vladi.

Uslovi se tiču takozvanih identitetskih pitanja Srba u Crnoj Gori, kao što su proglašavanje srpskog jezika kao službenog i izmene zakona o državnim simbolima, kao i pitanje dvojnog državljanstva sa Srbijom.

Uticaj iz Srbije na prilike u Crnoj Gori se označava kao „važan“, što kao transmisija ruskog uticaja, što direktno „radi ostvarivanja sopstvenih interesa u Crnoj Gori“.

Procenjuje se da bi vladi u Beogradu odgovaralo održavanje vanrednih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori ove godine i da to pokušava da ostvari preko svojih partnerskih partija u Podgorici.

Vanrednim izborima, kako se dodaje, ojačala bi se pozicija pro-srpskih partija i ujedno „usporilo ispunjavanje preostalih obaveza Crne Gore oko pristupanja EU“.

„Organizovanje prevremenih parlamentarnih izbora nosilo bi veliki rizik po evropski proces, jer bi skrenuli fokus sa ispunjavanja preostalih kriterijuma za članstvo, usporili bi proces, ali i dali šansu destruktivnom uticaju da ojača svoje eksponente“, zaključuje se u preporukama.

U tom smislu, dodaje se, važan faktor za uspeh rekonstrukcije vlade je „obezbeđivanje kooperativnosti Srbije“.

„EU u tome može da ima važan uticaj, s obzirom na aktuelan zaokret Beograda od Rusije (zbog slučaja Naftne industrije Srbije – NIS) ka zapadnim partnerima.

Bilo bi dovoljno da Srbija prećuti događaje u Crnoj Gori, da ih skloni iz fokusa medija na koje ima uticaj i da ignoriše eventualne zahteve za podršku njenih političkih satelita u Crnoj Gori“, navodi se u analizi.