Članovi delegacije Pododbora Evropskog parlamenta (EP) za ljudska prava, koji su ove nedelje boravili u Turskoj, zaključili su da vlast te zemlje treba hitno da preokrene demokratsko nazadovanje zemlje, da osigura nezavisnost pravosuđa, da oslobodi sve političke zatvorenike i da zaustavi zastrašivanje nezavisnih novinara.
Pet evroposlanika se tokom posete fokusiralo na sistemski nedostatak nezavisnosti sudstva, na smenjivanje izabranih opozicionih političara sa njihovih funkcija i postavljanje poverenika imenovanih od vlade na njihova mesta, kao i na restriktivno zakonodavstvo i prakse koje dramatično smanjuju prostor za građansko delovanje i ograničavaju osnovne slobode, saopštio je Evropski parlament.
Članovi delegacije, koju je predvodila Izabel Vizeler-Lima (Isabel Wiseler-Lima), sastali su se sa poslanicima turskog parlamenta, sa zamenicima ministara spoljnih i unutrašnjih poslova Turske, sa predstavnicima parlamentarnih stranaka, nevladinih organizacija, međunarodnih organizacija i članica Evropske unije, sa borcima za ljudska prava, advokatima i nezavisnim novinarima. Takođe su posetili projekte zaštite ljudskih prava koje finansira EU.
Vizeler-Lima, luksemburška evroposlanica iz Evropske narodne partije (EPP), posetila je u zatvoru opozicionog lidera i gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua, optuženog za korupciju, i filantropa i aktivistu Osmana Kavalu, dobitnika nagrade Vaclav Havel osuđenog na doživotni zatvor.
Ona je posle posete izjavila da je Turska zemlja kandidat za članstvo u EU i da turski narod želi da bude deo Evropske unije, i ukazala da su članovi delegacije EP „čuli snažnu spremnost turskih vlasti i vladajuće stranke da pojačaju saradnju sa EU“.
„Naglasili smo našu otvorenost za dijalog i za konstruktivno razmatranje puteva za dalje angažovanje. Pozivamo turske vlasti da hitno preokrenu demokratsko nazadovanje, naročito osiguravanjem nezavisnosti pravosudnog sistema, da zaustave zastrašivanje nezavisnih novinara, da oslobode sve nepravedno uhapšene i da poštuju Ustav Turske i međunarodne obaveze Turske u oblasti ljudskih prava i osnovnih sloboda, uključujući izvršenje presuda Ustavnog suda Turske i Evropskog suda za evropska prava“, kazala je Vizeler-Lima.
Ona je zahvalila turskim vlastima što su joj omogućile da poseti Imamoglua i Kavalu i dodala da evroposlanici „cene mogućnost da razgovaraju sa zamenicima ministara spoljnih i unutrašnjih poslova, ali da izražavaju žaljenje što je odbijen njihov zahtev za sastanak sa ministrom pravde“.
Evropski parlament je 2025. usvojio dve rezolucije o Turskoj, u februaru i maju. Prva rezolucija je o izazovu demokratskim principima u Turskoj: smenjivanju izabranih gradonačelnika i postavljanjem na njihova mesta poverenika imenovanih od vlade. U rezoluciji se navodi da je ta praksa naročito pogodila kurdske regione i opozicione stranke, da je milione birača lišila prava glasa i da je prekršila osnovna načela lokalne demokratije.
U drugoj rezoluciji, koja se zasniva na izveštaju Evropske komisije o napretku Turske za 2023. i 2024. godinu, navodi se da Kopenhaški kriterijumi za pristupanje EU, poput vladavine prava i poštovanja ljudskih prava, ne mogu da budu predmet pregovora, i da proces pristupanja Turske Uniji ne može da bude nastavljen u trenutnim okolnostima, uprkos demokratskim i proevropskim težnjama velikog dela turskog društva. U rezoluciji je izražena zabrinutost zbog demokratskog nazadovanja, uključujući zloupotrebu zakona o borbi protiv terorizma, ograničavanje rada medija i civilnog društva i političko mešanje u pravosuđe.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.