„Malo ljudi može reći da je groblje njihovo mesto sreće, ali moje svakako jeste“, izjavio je za britanski list Gardijan Džoni Jaksli, dobitnik najnovije nagrade u kategoriji „Najboljeg grobara Velike Britanije“ koju dodeljuje neprofitna organizacija „Dobra sahrana“.
Pored nagrade za naj grobara, „Dobra sahrana“ dodeljuje nagradu i za najboljeg snabdevača sanducima, najboljeg početnika u poslu, najbolji krematorijum, najbolju uslugu sahrane kućnih ljubimaca, i druge kategorije.
Jaksli kome je 56 godina, kaže da je prvo radio kao opštinski baštovan u okrugu Oksforšir na jugoistoku Engleske, i da je tokom vremena dobijao poslove na održavanju groblja.
„Na kraju su mi ponudili posao kopanja grobova“, rekao je Jaksli, i dodao da mu je posao u početku bio izazovan.
„Bio sam odgovoran za kopanje parcela i prisustvo tokom sahrane, kao i za zatrpavanje groba. To mi je delovalo kao ogromna odgovornost. Tada sam nedavno izgubio baku i sedeo bih i posmatrao sahrane sa knedlom u grlu. Od početka sam se prema svakom grobu ophodio kao da je za člana moje porodice. Po prvi put sam osetio da je moj posao zaista važan“, kaže Jaksli, koji je vremenom pokrenuo spostveni grobarski biznis.
Nakon toga, Jaksliju je u mestu Lidam povereno kopanje grobova na prirodnom grobnom tlu, posebno zaštićenom tlu u šumi ili dolini koje služi za sahranjivanje u biorazgradivim sanducima bez balsamovanja, radi očuvanja prirodne sredine.
On smatra da je „srećan što ima tako važnu ulogu na kraju nečijeg života“, i dodaje da ponekad ima priliku da pre sahrane upozna porodicu preminule osobe, i da sazna nešto o njoj.
„Volim da mislim na njih dok kopam njihovo poslednje počivalište. Zvuči kičasto, ali ja to vidim kao da ih poslednji put smeštam u krevet“, kaže Jaksli, koji je tokom dvadesetogodišnje karijere sahranio više od hiljadu ljudi.
On navodi da veći deo posla obavlja mašinski, jer je zemlja tvrda, a da grob doteruje ručno: „Uskačem i ručno radim završne detalje. Dno groba punim sveže pokošenom travom ili lišćem, u zavisnosti od godišnjeg doba, da grob ne izgleda previše grubo“.
Jaksli je listu Gardijan rekao da su mu neke sahrane posebno ostale u sećanju, poput one na kojoj je pogrebnu povorku jednog ljubitelja Ratova zvezda predvodila glumačka trupa obučena u kostime imperijalnih jurišnika.
Nagradu za najboljeg grobara prošle godine osvojio je drugi put u karijeri, a prvu je osvojio 2014.
„Oba puta sam pustio malu suzu. Čoveka tako čini skromnim kad pomisli da je ljudima u ovakvom poslu doneo nešto dobro. Nasuprot mišljenju nekih, atmosfera na dodeli nagrada je prilično žovijalna, ljudi koji rade u pogrebnoj industriji obično imaju dobar smisao za humor“, rekao je Jaksli.
On je naveo da želi, kad mu dođe vreme, da bude sahranjen na groblju u Lidamu na kojem radi.
Dodaje da i njegova majka želi da bude sahranjena tamo, kako bi „mogla motri na njega dok je na poslu“, da će je on lično sahraniti, i da se nada da se to neće uskoro desiti.
Jaksli kaže da ljudi očekuju da je kao osoba zbog posla morbidan, ali da to nije slučaj: „Mislim da je upravo suprotno, ja zaista cenim život… Svakog dana govorim najdražima da ih volim i trudim se da živim život punim plućima. Skakao sam bandžijem i sa padobranom. Ja to ovako vidim, ovde smo na ovoj prelepoj planeti u kratkoj poseti, pa sam zato odlučio da to maksimalno iskoristim“.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.