Vuković (SSSS): Tražićemo zarade za dostojanstven život, većina građana živi od minimalca

On je naveo da je problem to što vlast stalno „zasipa“ javnost podacima o prosečnoj zaradi, dok većina građana živi od minimalne ili medijalne zarade, po vrednosti bliske „minimalcu“.

„Minimalne i medijalne zarade danas ne pokrivaju realnu potrošačku korpu i to mora biti centralna tema socijalnog dijaloga“, rekao je Vuković u intervjuu za Betu.

Na pitanje da li su radnici u Srbiji nezainteresovani za štrajkove i borbu za veće zarade, Vuković je rekao da nisu već su često ekonomski ucenjeni i strahuju da će izgubiti posao.

„U uslovima slabe pravne zaštite, štrajk nosi veliki rizik. Sindikati su glas radnika, ali bez njihove aktivne podrške nema stvarne promene. Borba za dostojanstvenu zaradu mora biti zajednička“, rekao je Vuković.

Naveo je da je poreski sistem u Srbiji antisocijalan, da će SSSS insistirati da se promeni i da će zagovarati progresivno oporezivanje i pravedniju raspodelu doprinosa između radnika i poslodavaca.

To, kako je rekao, nije ideološko, već pitanje socijalne pravde i održivosti sistema.

Istakao je da, u poređenju sa evropskim zemljama, ukupno poresko opterećenje zarada u Srbiji nije među najvišima, ali nije ni među najnižima.

Poreski kiln (procenat učešća ukupnih poreza i doprinosa u odnosu na ukupni trošak rada) u Srbiji je, prema njegovim rečima, skoro identičan evropskom proseku.

„To su podaci Eurostata, a koje na osnovu svojih metodologija, koriste OECD, Svetska banka i druge institucije. Veće ukupno poresko opterećenje na zarade od Srbije imaju razvijene zemlje Evropske unije – Francuska, Belgija, Italija, Nemačka, Austrija, Holandija kao i skandinavske zemlje – Švedska, Norveška, Danska i Finska. U tim državama ukupno opterećenje zarada često prelazi 40 odsto, a u pojedinim slučajevima ide i preko 45 odsto“, rekao je Vuković.

Dodao je da slično opterećenje u odnosu na Srbiju imaju Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Slovačka i Češka, a niže ukupno poresko opterećenje imaju i neke zemlje regiona i periferije Evropske unije  – Bugarska i baltičke zemlje.

Ključna razlika, međutim, nije samo u visini poreskog opterećenja, već kako je rekao, pre svega u strukturi i pravednosti poreskog sistema.

Istakao je da, iako poresko opterećenje u Srbiji nije visoko, da je poreski sistem ipak antisocijalan.

„Problem poreskog sistema u Srbiji nije samo u ukupnoj visini opterećenja, već pre svega u načinu na koji je ono raspodeljeno. Sistem je antisocijalan zato što najveći deo tereta snose radnici, dok poslodavci manje učestvuju u finansiranju socijalne sigurnosti. Dodatni problem je što Srbija ima ‘ravan’ porez na zarade jer istu poresku stopu plaćaju i oni koji primaju minimalnu zaradu i oni koji imaju višestruko veću zaradu od prosečne“, objasnio je Vuković.

Dodao je da takav sistem, ne uzima u obzir ekonomsku snagu pojedinca i zato produbljuje nejednakosti i zbog toga problem nije samo u odnosu radnik–poslodavac, već i to što poreski sistem nije progresivan.

Ako se, prema njegovim rečima, teret socijalnih doprinosa pretežno svaljuje na radnike, „dok se teret poslodavaca već decenijama smanjuje, a oni često i izbegavaju plaćanje, ali bez posledica, to nije prihvatljiva ekonomska i socijalna politika, već društvena nepravda, apsurd i civilizacijski preživeli model“.

Vuković je istakao da u „normalnim“ evropskim sistemima, poslodavac snosi ili isti ili veći deo doprinosa.

„Prema zakonima Srbije, radnik na ime socijalnih doprinosa plaća ukupno 19,9 odsto, od čega se 14 odsto izdvaja za penzijsko i invalidsko osiguranje, 5,15 odsto za zdravstveno osiguranje i 0,75 odsto za osiguranje u slučaju nezaposlenosti. Radnik je, takođe opterećen i sa 10 odsto poreza na dohodak, odnosno na zaradu, što sve sa neto iznosom

čini njegovu bruto platu“, naveo je Vuković.

Poslodavac, kako je rekao, plaća ukupno 15,15 odsto doprinosa – 11 odsto za penzijsko i invalidsko osiguranje i 5,15 odsto za zdravstveno osiguranje, a ne plaća doprinos za nezaposlenost, pa je, kako je rekao, jasno da veći deo tereta poreza na zaradu i socijalne doprinose snosi radnik.

Na minimalnu novembarsku neto zaradu u 2025. godini od 53.920 dinara radnik je, prema rečima Vukovića, platio na ime poreza na zaradu od 10 odsto (4.444 dinara zbog dela neoporezovane zarade), doprinos za PIO fond od 14 odsto (10.201 dinar), na ime doprinosa za zdravstvo od 5,15 odsto (3.752 dinara) i na ime doprinosa za nezaposlenost od 0,75 odsto (546 dinara), ukupno 18.943 dinara.

To znači, istakao je Vuković, da je njegova bruto zarada 72.863 dinara, kada se uračunaju ti porezi i doprinosi.

Dodao je da je na tu zaradu poslodavac plati doprinos za PIO fond od deset odsto (7.286 dinara), doprinos za zdrvstvo od 5,15 odsto (3.752 dinara), ukupno 11.038 dinara, što znači da je ukupan trošak rada za poslodavca 83.901 dinar (72.863 dinara +11.038 dinara).

Ukupan iznos poreza i doprinosa na teret radnika i poslodavca je, kako je naveo 29.981 dinar (18.943 dinara plus 11.038 dinara), pa je poreski klin, kao procenat učešća ukupnih poreza i doprinosa (29.981 dinar) u odnosu na ukupni trošak rada (83.901 dinar) 36 odsto.

Taj procenat poreskog „klina“ je, rekao je Vuković, skoro identičan za sve mesece 2025. godine, bez obzira na broj radnih sati.

„Svi koji ističu da je poresko opterećenje u Srbiji visoko i premašuje 60 odsto upoređuju procenat učešća ukupnih poreza i doprinosa u odnosu na neto zaradu što nije međunarodno priznata metodologija kod utvrđivanja poreskog klina, odnosno poreskog opterećenja“, rekao je Vuković.

Poreski sistem u Srbiji naklonjen je, prema njegovim rečima, bogatima, jer što su veće zarade poreski kiln se smanjuje, pa je tako poreski „kiln“ na petostruku prosečnu zaradu od 4.500 evra izjednačen sa poreskim „klinom“ za minimalac i iznosi 36 odsto.

„Kako neto plate rastu tako se smanjuje poreski klin i već na šestostrukoj prosečnoj plati on pada na 32 odsto.  Ovome treba dodati da se iznos za socijalne doprinose ne povećava kod obračuna zarada viših od petostruke prosečne zarade u Srbiji. Svi oni koji primaju veću zaradu od petostuke prosečne zarade u Srbiji nisu solidarni i ne uplaćuju veće iznose za socijalno osigarnje, shodno svojim finansijskim prihodima“, rekao je Vuković.

Istakao je da je država zakonima najbogatije oslobodila plaćanja većih doprinosa, shodno visini zarade. 

Vuković je naveo da u penzijsku osnovicu ulazi celokupan iznos doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, bez obzira na to da li se formalno vodi kao doprinos na teret radnika ili na teret poslodavca.

„Problem, međutim, nastaje kada se doprinosi uopšte ne uplaćuju ili ne uplaćuju na realnu zaradu, već na minimalnu ili fiktivno prikazanu osnovicu, što je česta praksa u Srbiji“, naglasio je Vuković.

Dodao je da raspodela doprinosa jeste jedan od ključnih problema, ali nije jedini jer pored toga što radnici snose veći deo tereta, problem je i u „ravnom“ porezu na zarade i slaboj zaštiti niskih primanja.

„Doprinosi koje plaćaju radnici i poslodavci idu u javne fondove – doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje uplaćuju se u Republički fond PIO, zdravstveni doprinosi idu u Republički fond za zdravstveno osiguranje, dok se doprinos za nezaposlenost uplaćuje Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Ukoliko se ta sredstva ne uplaćuju ili delimično uplaćuju u fondove, manje su penzije, slabija zdravstvena usluga, manje je para za aktivne politike zapošljavanja“, naveo je Vuković.

Na pitanje koji su oblici izbegavanja plaćanja doprinosa Vuković je rekao da poslodavci to najčešće sprovode prijavljivanjem radnika na minimalnu zaradu, dok se ostatak isplaćuje „na ruke“, zatim zloupotrebom ugovora o privremenim i povremenim poslovima, radom na crno ili delimično prijavljenim radom.

Kazne, kako je rekao, za ove prekršaje postoje, ali su kontrole nedovoljne, a sankcije često blaže od koristi koju poslodavci ostvaruju, kršenjem zakona.

Vuković je rekao da su primer pravednijeg poreskog sistema Nemačka, Austrija i skandinavske zemlje u kojima su doprinosi približno ravnomerno podeljeni između radnika i poslodavaca, porez na dohodak je progresivan, a niske zarade su znatno manje opterećene nego visoke, pa takav sistem obezbeđuje veću socijalnu sigurnost i manju ekonomsku nejednakost.

Odgovarajući na pitanje da li sindikat SSSS ima procenu koliko su zbog izbegavanja plaćanja doprinosa smanjeni prihodi PIO fonda, Vuković je rekao da ne postoje precizni i javno dostupni podaci, ali se procenjuje da je reč o stotinama miliona evra godišnje.

„Svaki radnik koji je prijavljen na minimalnu zaradu umesto na stvarnu platu direktno umanjuje prilive u PIO fond i sebi obezbeđuje nižu buduću penziju, a penzioni sistem čini zavisnijim od budžetskih subvencija“, rekao je Vuković.

Jedino pravedno rešenje je, prema njegovim rečima, uvođenje progresivnog oporezivanja zarada, a to podrazumeva neoporezivi deo koji štiti niske zarade i više poreske stope za visoke prihode.

Istakao je da takav model postoji u većini razvijenih zemalja i predstavlja osnovu socijalne pravde, a podrzumeva da se uvažava brojnost porodice, olakšice za porodice sa više dece i regionalne razlike.