Potpredsednica Venecuela traži oslobađanje Madura, kaže da je on zakoniti lider te zemlje

Potpredsednica Venecuele Delsi Rodriges održala je večeras govor u kojem je pozvala SAD da oslobode predsednika te zemlje Nikolasa Madura.

Rodrigez je Madura nazvala zakonitim liderom te zemlje, koju su rano jutros napale američke snage.

U ovom napadu širokih razmera, Maduro je zarobljen, zajedno sa ženom, i odveden na suđenje u Njujork. To se sve desilo posle višemesečnih američkih pritisaka na vladu u Karakasu koji su postajali sve intenzivniji.

Venecuelanska vlada je optužila SAD da je napala i civilne i vojne mete.

Stanovništvo je bežalo u panici dok su eksplozije bile svuda oko njih.

Unutar Venecuele, reakcije su ostale oštro podeljene.

Potpredsednica Rodriges zahtevala je dokaz da su Maduro i Flores živi, što je izazvalo zabrinutost za njihovo stanje posle zarobljavanja.

Generalni tužilac osudio je američku operaciju, tvrdeći da su građani ubijeni ili ranjeni i pozivajući na mirne proteste.

U glavnom gradu, Karakasu, ulice su u subotu izgledale pusto, a miris baruta se zadržavao u vazduhu. Neki pristalice socijalističkog „Čavizma“ koji je sprovodio Maduro, okupile su se u blizini predsedničke palate pokazujući podršku Maduru, dok su protivnici slavili sa balkona i puštali muziku.

Po izveštajima medija, Venecuelanci širom sveta slave zarobljavanje Madura kome predstoji suđenje u SAD gde ga odvode američke snage.

Mase Venecuelanaca se vesele širom Latinske Amerike, Sjedinjenih Država i Evrope, obeležavajući ono što su mnogi opisali kao kolaps autoritarnog režima.

U Doralu, na Floridi, gde je jedna od najvećih venecuelanskih zajednica u Sjedinjenim Državama, ljudi su se grlili, pevali i mahali zastavama. Skandiranje „Libertad!“ (Sloboda!) čulo se, kao i pevanje i američke i venecuelanske državne himne.

Jedna Venecuelanka u Doralu je rekla da je „pravda konačno zadovoljena za sve one koji su bili primorani da napuste zemlju“, naglašavajući da su Venecuelanci borci, preduzetnici i dobri ljudi koji žele da se vrate da obnove svoju zemlju, ali se pitaju šta je sledeće u njihovoj problematičnoj domovini.

Za neke stanovnike Venecuele, vojna akcija koja je kulminacija mesecima pojačanog pritiska SAD približila je ostvarenje njihovih snova o ponovnom susretu sa voljenima kodkuće.

Ljudi su se okupili u Doralu – predgrađu Majamija gde predsednik Donald Tramp ima golf odmaralište i gde je otprilike polovina stanovništva venecuelanskog porekla, piše agencija AP.

U Doralu su profesionalci i preduzetnici više srednje klase koji su došli da investiraju u nekretnine i preduzeća kada je socijalista Ugo Čavez pobedio na predsedničkim izborima krajem 1990-ih. Nakon njih su došli politički protivnici i preduzetnici koji su osnovali mala preduzeća. Poslednjih godina, sve više Venecuelanaca sa nižim prihodima dolazi da rade u uslužnim industrijama.

To su i lekari, advokati, kozmetičari, građevinski radnici i čistači kuća. Neki su naturalizovani državljani SAD ili žive u zemlji ilegalno sa decom rođenom u SAD. Drugi ostaju duže od turističkih viza, traže azil ili imaju neki oblik privremenog statusa.

Niurka Melendez, koja je pobegla iz Venecuele 2015. godine, rekla je da je njena psotojbina je dostigla „tačku preloma“ zbog prisilnih raseljavanja, represije, gladi i straha, rekla je. Sada je potrebna međunarodna humanitarna podrška kako bi se pomoglo u oporavku Venecuele, smatra ona.

„Uklanjanje autoritarnog sistema odgovornog za ove zločine stvara mogućnost, ne garanciju, već mogućnost, za oporavak“, rekla je ona i da je „budućnost bez kriminalne kontrole nad institucijama minimalni uslov za obnovu zemlje zasnovane na pravdi, vladavini prava i demokratskim garancijama“.

Venecuelanci u Čileu izrazili su olakšanje zbog zbacivanja Madura. Kažu da su slobodni i srećni što je diktatura pala, dodajući da će imati slobodnu zemlju.

Jedna mlada demonstrantkinja rekla je da se oseća srećno i privilegovano što može da slavi, dok su ljudi kodkuće, u Karakasu, uplašeni za svoje živote. Mnogi su priznali da će obnova Venecuele trajati godinama, a šteta je opisana kao gotovo nepopravljiva.

Milioni ljudi su pobegli iz Venecuele tokom godina obeleženih nasiljem, hiperinflacijom, aktivnostima bandi i ozbiljnom nestašicom hrane i lekova.

Po podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), skoro 7,9 miliona Venecuelanaca je napustilo zemlju od 2014. godine, što je jedan od najvećih kriza raseljavanja na svetu. Većina, preko 6,9 miliona ljudi, smestila se u zemljama Latinske Amerike i Kariba.

Venecuela poseduje najveće dokazane rezerve sirove nafte na svetu, 303 milijarde barela po podacima međunarodnih specijalizovanih agencija. Ovo bogatstvo resursima je u oštroj suprotnosti sa ekonomskim kolapsom nacije pod Madurovim vođstvom. Naftni pojas Orinoko, ogromna geološka formacija u istočnoj Venecueli, sadrži najveći deo ovih rezervi, iako je to „teška nafta“ koja zahteva specijalizovanu rafinaciju i skupa je za vađenje.

Maduro i njegova supruga Silija Flores optuženi su 2020. godine u SAD za zaveru „narkoterorizma“, ali je Ministarstvo pravde u subotu objavilo novu optužnicu u kojoj režim opisuje kao „korumpiranu, nelegitimnu vladu koju pokreće operacija trgovine drogom koja je preplavila SAD kokainom“.

SAD su nudile nagradu od 50 miliona dolara za informacije koje bi dovele do hapšenja Madura pošto je Vašington označio „Kartel de los Soles“ za šverc droge kao „stranu terorističku organizaciju“.

Maduro, koji vlada Venecuelom od 2013. godine kao lider Ujedinjene socijalističke partije, bio je široko kritikovan od strane protivnika i međunarodnih posmatrača koji ga optužuju za autoritarnu vladavinu, manipulaciju izborima i svesno dovođenje zemlje do ekonomskog kolapsa.