Arhitekta Angelina Jokić upozorila je da su za ovu vlast kulturna dobra samo roba, pa tako i prostor u centru Beograda, iako svedoči o modernoj istoriji naše države, ne samo zgradama Generalštaba već i nizom drugih vrednih zdanja, takođe ugroženim istim leks specialisom, koji zbog toga mora biti proglašen ništavnim.
„Raskrsnica Nemanjine i Kneza Miloša predstavlja administrativni i izvršni centar naše države još od kraja 19.veka i ako bi se istorija moderne Srbije ‘čitala’ kroz jedan deo grada, to bi bila ta raskrsnica“, rekla je u intevjuu za Betu Jokić, odbornica pokreta Kreni-promeni u Skupštini Grada Beograda.
„Milan Obrenović formira državni centar tada – pa preko Balkanskih ratova, razaranja u I i II svetskom ratu, pa preko obnove u vreme Jugoslavije, kada nastaju i sadašnje zgrade Generalštaba, ratova 90-ih, NATO bombardovanja i na kraju protesta 2000-ih, pada Slobodana Miloševića i ubistva Zorana Đinđića – to čvorište je svedok toka istorije naše države“, objasnila je Jokić.
Konstatovala je da nije otklonjena opasnost da zgrade Generalštaba budu srušene kako bi se tu nešto gradilo jer „Kušnera može zameniti drugi investitor, čak u investicionom ugovoru piše da njegova firma može ustupiti ugovor na povezano lice, bez saglasnosti Srbije“.
„Njegovo povlačenje iz projekta da se tu izgradi luksuzni kompleks sa kulama, je važna bitka koja je dobijena, ali borba još traje“, upozorila je Jokić.
Na pitanje kakva je poruka ako bi se tu izgradila neka kula ili drugi „konfekcijski“ objekat kakvih je mnogo po svetu, ona je navela da bi to značilo da smo „prekinuli kontinuitet u našoj istoriji“.
„On nama govori da smo uvek bili meta raznih okupatora, ali da smo se uvek izborili. I mislim da je danas posebno važno da to ne zaboravimo. Predaja ovog zemljišta novom okupatoru, da izgradi još jednu već viđenu kulu, značilo bi da smo zaboravili ko smo i šta smo“, naglasila je Jokić.
Na zapažanje da su u fokusu javnosti zgrade Generalštaba, ali da vlast tumači leks specijalis tako da se njim skida zaštita sa mnogo više objekata, ona je istakla da je to tačno i da istovremeno predstavlja „još jedan razlog zbog kojeg se taj specijalni zakon mora proglasiti ništavnim“.
„Ugroženi su Vaznesenjska Crkva, zgrada Vlade, zgrada Ministarstva spoljnih poslova, zgrada Jugoslovenskog dramskog pozoriša, Amam Kneza Miloša, Akademija 28, Studentski kulturni centar – zgrada poznata nekada kao ‘Oficirski dom’, Kasarna Sedmog puka… Svi ovi objekti su ostali bez jednog sloja zaštite, što ih čini ranjivim“, ukazala je Jokić.
Ona je navela da „vlast tako olako pristaje da menja svedočanstva državne i nacionalne istorije, jer se prema njima ne odnosi kao prema nasleđu koje treba da čuva, već kao prema imovini kojom privremeno upravlja“.
„Kada neko zna da u kući neće još dugo ostati, nema razlog da pazi zidove, temelje, ni porodične uspomene. I zato istorija postaje roba, a javni interes moneta za potkusurivanje“, dodala je Jokić.
O opasnosti da vlast donese specijalni zakon kad god joj to zatreba, odgovorila je da je „nažalost, pandorina kutija leks specijalisa otvorena njegovim donošenjem za potrebe Beograda na vodi“.
„Od tog trenutka, oni zloupotrebljavaju ovaj pravni mehanizam kako bi ozakonili svoje nezakonite radnje. Na isti način zloupotrebljavaju i Prostorni plan područja posebne namene i verovatno da će to iskoristiti i u slučaju Generalštaba“, pretpostavila je Jokić.
Na ćutanje gradonačelnika Aleksandra Šapića, iako će ostati upisano u hronikama da je bio domaćin Beograda u vreme kada se menja lik grada, Jokić je navela da se on „oglašava samo na konferencijama kada hoće da predstavi neku od svojh mnogobrojnih ‘genijalnih ideja’ za poboljšanje grada“.
„U Skupštini se ne pojavljuje. Možda je mišljenja da ako ne dolazi na sednice, da ćemo zaboraviti na njega i njegovo činjenje, odnosno nečinjenje. Ostaće upisan i kao gradonačelnik koji je više voleo reflektore konferencijskih sala nego svetlo javne odgovornosti“, primetila je Jokić.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.