Izvršni direktor organizacije „Da se zna“ Bojan Lazić izjavio je danas da se tokom 2025. godine u Srbiji desilo najmanje 110 incidenata motivisanih mržnjom prema LGBT+ zajednici, što je najveći zabeležen broj u poslednjih devet godina, otkako ta organizacija vodi evidenciju.
Lazić je za novinsku agenciju Beta kazao da je najveći broj incidenata povezan sa održavanjem Prajd karavana te dodao da su aktivisti doživeli neprijatnosti u Leskovcu, Užicu, Čačku, a da im je u Kruševcu policija zabranila skup.
„Tokom Prajd karavana obišli smo šest gradova po Srbiji. Veliki broj incidenata se dogodio tokom realizacije te akcije. To je prvi put da je u nekima od tih gradova organizovan neki LGBT+ događaj. U Leskovcu je nekoliko aktivista bilo na gradskom trgu, a okružilo nas je oko 100 policajaca. Okupila su se neka sveštena lica sa ikonama i kandilima. Vređali su nas. Sa druge strane je bila grupa navijača koja nam je takođe dobacivala“, kazao je Lazić.
Po njegovim rečima, u Čačku i Užicu su se takođe organizovali huligani pa je policija zamolila aktiviste da pomere satnicu događaja, čime je pokazala „nezrelost i nesposobnost“.
„Uspeli smo da izbegnemo huligane, ali smo na čačanskog trgu bili samo desetak minuta. U Užicu je bilo baš tenzično. Bacili su na nas petardu i bezbednost nam je bila jako ugrožena. U Kruševcu je policija zabranila Prajd karavan sat vremena pre događaja. Policajac me je zvao i rekao mi da imaju dojavu da je preko sto huligana sa štanglama spremno da dođe na gradski trg i ugrozi našu bezbednost. Država je tada kapitulirala pred huliganima“, rekao je Betin sagovornik.
Dodao je da su aktivistima upućene brojne pretnje putem društvenih mreža uoči poseta tim gradovima i da je svaki slučaj dokumentovan i prijavljen institucijama.
„Ljudi su nam slali poruke da se nećemo živi vratiti kući. Sve pretnje sam prikupio i poslao Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal u julu. Mene su kontaktirali tek u oktobru kada je Prajd karavan završen. Službenik sa kojim sam razgovarao mi je rekao da ne brinem i da oni koji prete putem društvenih mreža nisu opasni. Poražavajuće je da predstavnik državne institucije to izgovori“, izjavio je izvršni direktor „Da se zna“.
Prema podacima te organizacije, tokom 2024. godine zabeleženo je ukupno 105 incidenata, a od 2017. do 2023. godine taj broj je varirao od 27 do 85 incidenata godišnje.
Lazić je ocenio da tokom 2025. godine nije bilo nikakvog pomaka kada je reč o pravima kvir ljudi u Srbiji te dodao da nema političke volje da ta tema dođe na dnevni red.
Kazao je da su masovni protesti i studentska pobuna obeležili prethodnu godinu i da su LGBT+ osobe od prvog dana podržale akademce te da je i Prajd bio posvećen trenutnoj društvenopolitičkoj situaciji.
Po njegovim rečima, organizatorima je zamereno što su promenili koncept Nedelje ponosa pa je u brojnim provladinim medijima Prajd okarakterisan kao „blokaderski“ događaj.
Rekao je da je prethodnih godina organizovano nekoliko sastanaka predstavnika kvir zajednice sa ljudima iz ministarstva za ljudska i manjinska prava i sa poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, ali da tokom 2025. godine nije bilo nikakve komunikacije sa institucijama.
On je ocenio da je značajan događaj za LGBT+ zajednicu na nivou cele Evrope presuda Evropskog suda pravde kojom je naloženo Poljskoj da prizna istopolni brak koji je zaključen u Nemačkoj i da podnosiocima tužbe omogući sva prava koja su imali u Nemačkoj.
„Ta presuda obavezuje sve države članice Evropske unije. To je čak i revolucionarno pošto je po prvi put naloženo svim državama članicama EU da priznaju istopolne brakove koji su sklopljeni u drugoj državi članici. Srbija je kandidat za članstvo u Uniji i treba da se ugleda na tu presudu“, kazao je Lazić.
Naveo je da je važan trenutak za kvir zajednicu u Srbiji tokom 2025. godine bio i kada je poslanica Zeleno-levog fronta (ZLF) Jelena Jerinić tražila da se Predlog zakona o građanskom partnerstvu stavi na dnevni red parlamenta, iako je samo 26 poslanika podržalo tu ideju.
„To glasanje je reper odnosa vlasti prema tom zakonu. Taj predlog su podržali ljudi iz opozicije i troje poslanika vladajuće stranke. Većina nije ni glasala, protiv su bili članovi poslaničke grupe ‘Mi – snaga naroda’. Osećamo već neko vreme da vlast uopšte ne želi da priča o tim temama i da kvir zajednica nije na dnevnom redu“, kazao je Lazić.
Upitan kako je zatvaranje Prajd info centra uticalo na kvir zajednicu, on je kazao da LGBT+ osobe osećaju negativne posledice zbog toga i da se ređe sreću otkako je taj prostor zatvoren.
„To mesto okupljanja nam veoma fali. Nakon šest godina rada, taj prostor je zatvoren pošto nije bilo finansijskih sredstava. Oslanjali smo se na donatore nekoliko godina, ali 2024. godine više nismo mogli da izdržimo. U Zagrebu, Ljubljani i nekim drugim zemljama, gradovi i države finansiraju Prajd info cente. Grad Beograd i Srbija treba da prepoznaju važnost mesta gde će njihove građanke i građani drugačije seksualne orijentacije moći da se osećaju slobodno“, naveo je Lazić.
Upitan šta očekuje od 2026. godine kada je reč o pravima LGBT+ osoba u Srbiji, Lazić kaže da velikih pomaka neće biti pošto je očigledan nedostatak političke volje da se desi promena po tom pitanju.
„Državni zvaničnici najavljuju da će 2026. godina biti izborna. Kad krene izborna kampanja, sve drugo staje, tako da prava kvir osoba verovatno neće biti u fokusu“, zaključio je Lazić.
Ocenio je da se LGBT+ zajednica marginalizuje kada se približavaju izbori i da je često predmet kalkulacije pošto neki političari pomoću homofobije skupljaju „jeftine političke poene“.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.