Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je danas saopštilo da pritisci na novinare u Srbiji u 2025. „više nisu incidenti i da su postali obrazac“.
NUNS je u saopštenju naveo da je zabeležen 371 slučaj ugrožavanja bezbednosti novinara u 2025. godini (u odnosu na 168 u 2024), uključujući 113 fizičkih napada i 165 pretnji.
Preneto je da su paralelno, međunarodne platforme zabeležile isti trend, te da je „Mapping media freedom“ registrovao 203 slučaja, čime je Srbija na vrhu Evrope po nivou rizika za novinare.
NUNS je naveo i da na Platformi Saveta Evrope slučajevi iz Srbije čine 15,9 odsto svih prijavljenih iz ukupno 46 država članica.
„Ovi brojevi nisu puka statistika, oni su mapa društva u kome se kritičko izveštavanje sve češće tretira kao neprijateljski čin“, piše u saopštenju.
„Atmosferu dodatno zagrevaju verbalni napadi i kampanje delegitimizacije koje dolaze sa vrha vlasti i od najvidljivijih predstavnika vladajuće većine“, dodaje se.
NUNS je preneo i da monitoring Fondacije „Slavko Ćuruvija“ pokazuje da broj agresivnih izjava protiv novinara i medija od avgusta nije padao ispod 137 mesečno.
„U takvom okruženju, novinari se javno nazivaju „izdajnicima“, „stranim plaćenicima“, pa čak i „teroristima“, čime se njihova profesionalna uloga kriminalizuje, a nasilje prema njima normalizuje“, navodi se.
U 2025. posebno su se, kako je naveo NUNS, u tome isticali funkcioneri i nosioci javnih funkcija – Nebojša Bakarec, Boris Bratina, Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i Vladimir Đukanović.
„Kada se kritički mediji tretiraju kao meta, a ne kao korektiv, posledice se ne završavaju na naslovnim stranama – one se preliju na ulicu, u redakcije i na društvene mreže“, upozoreno je.
Jedan od najzabrinjavajućih pomaka 2025., kako je naveo NUNS, je da je policija sve češće postajala izvor rizika, a ne zaštite“.
Prema podacima tužilaštva, u 2024.evidentirana su 64 slučaja ugrožavanja bezbednosti novinara, pri čemu policija u 34 nije postupila po nalozima tužilaštva, dodaje se.
U 2025. (do kraja novembra) tužilaštvo je zabeležilo 117 slučajeva, a policija u 50 nije postupila po nalogu, što predstavlja najviši broj od 2016. godine otkako tužilaštvo vodi ovu evidenciju, navodi se.
Podaci NUNS-a, kako je ukazano, dodatno pokazuju da je od marta do decembra bilo 77 slučaja u kojima je policija pasivno posmatrala napade, ili je aktivno koristila silu protiv jasno identifikovanih novinara.
To je opasna promena paradigme: od nečinjenja ka činjenju na štetu novinara, piše u saopštenju.
Pritisci nisu samo fizički i verbalni, oni su i radni, pravni i egzistencijalni, navodi NUNS.
Medijski sektor ostaje obeležen nesigurnim oblicima angažovanja, ograničenim radnim pravima i ranjivošću onih koji rade van formalnog zaposlenja, dodaje se.
Tokom 2025. prijavljeno je najmanje 20 slučajeva otkaza ili disciplinskih mera protiv novinara koji su odbili političku zloupotrebu redakcija, naročito, u medijima u vlasništvu Telekoma i na javnim servisima.
U saopštenju piše i da slika Srbije u međunarodnim izveštajima u potpunosti prati ovu unutrašnju realnost.
Na RSF Indeksu slobode medija 2025 Srbija je na 96. mestu od 180, Freedom House je ocenjuje kao deliemično slobodnu zemlju.(56/100), a i u domenu internet sloboda Srbija je prvi put od kada se meri ovaj domen, svrstana u delimično slobodne zemlje (67/100).
NUNS je naveo i da je EU u godišnjem izveštaju o napretku Srbije prvi put u oblasti slobode izražavanja konstatovala nazadovanje – što je signal da se kriza više ne može relativizovati kao unutrašnja stvar, ili prolazni politički talas.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.