Na Kosovu se u nedelju, 28. decembra održavaju vanredni parlamentarni izbori posle višemesečnih neuspešnih pregovora o izboru predsednika parlamenta i o formiranju vlade, a jedina stvar o kojoj su dubogo podeljene kosovske partije na kraju uspele da se dogovore da bi se prekinula bokada su – novi izbori.
Na izborima se po proporcionalnom sistemu na četvorogodišnji mandat bira 120 poslanika u Skupštini Kosova, pri čemu je 20 mandata rezervisano za pripadnike manjinskih zajednica, od toga deset za srpsku zajednicu.
Agencija AFP piše da su glavni favoriti za pobedu i mesto premijera na Kosovu sadašnji vršilac dužnosti premijera i lider pokreta Samoopredeljenje (Vetevendosje) Aljbin Kurti, lider Demokratske partije Kosova (PDK), ekonomista Bedri Hamza, i Ljumir Abidžiku, predsednik Demokratskog saveza Kosova.
Agencija piše da Kurti (50), čija partija predstavllja mešavinu levice i izraženog nacionalizma, nije ništa prepustio slučaju i da je uložio ogromnu energiju u izbornu kampanju, putovao i lobirao po celom Kosovu.
„Kurti i Samoopredeljenje će imati snažnu podršku birača, uglavnom zahvaljujući reformskom i antikorupcijskom programu. Ali ak Kurti u nedelju pobedi, naći će se pod jakim međunarodnim pritiskom da ponovo oživi pregovore sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o normalizaciji odnosa između dve susedne zemlje“, piše AFP, a prenosi luksemburški RTL today.
Njegov glavni izazivač biće, prema oceni AFP, bivši šef Centralne banke Kosova Bedri Hamza (62), koji je nedavno izabran za predsednika Demokratske partije Kosova.
Ta partija je nastala tokom ratnih sukoba na Kosovu 90’ih godina i godinama je na talasu popularnosti zbog uloge u ratu dominirala političkom scenom na Kosovu, ali je morala da se prilagodi novim vremenima sa političarima kao što je Hamza, koji veruje kako u nacionalne vrednosti, tako i u liberalnu ekonomsku politiku, slobodno tržište, snažan privatni sektor, ali i socijalne beneficije.
Agencija piše da je Hamza diplomirao na ekonomskom fakultetu u Kosovoskoj mitrovici, počeo profesionalnu karijeru kao šef finsnsijskog odeljenja u metalurškom kombinatu (Trepča) u tom gradu, a zatim se više od tri decenije kasnije vratio u etnički podeljenu Mitrovicu kao gradonačelnik Južnog, Albancima naseljenog dela grada.
„Kao ugledni ekonomista bio je ministar finansija, guverner centralne banke i u tri mandata poslanik. Svestan da na pro-američkom Kosovu političke ambicije često zavise od podrške SAD, Hamzin prvi veći potez nakon što je najavio kandidaturu bio je odlazak u Vašington, gde se susreo sa višim američkim zvaničnicima“, piše AFP:
I konačno, treći favorit izbora je, prema oceni AFP, Ljumir Abidžiku, koji je sa 42 godine najmlađi, a ujedno predvodi najstariju kosovsku partiju, Demokratski savez Kosova (LDK).
Poput Hamze, i on je ekonomista, i pre ulaska u politiku bavio se uglavnom pitanjima poreza i privredne tranzicije, a bio je i ministar za infrastrukturu. Radio je i kao kolumnista u dnevniku Koha Ditore, piše AFP.
Lider Demokratskog saveza Kosova postao je 2021. godine, nakon što je ta partija pretrpela težak izborni poraz. Abidžiku je, piše AFP, obećao reforme i sproveo ih tako što je veći deo tadašnjeg rukovodstva zamenio mlađim ljudima.
„Kao treća po snazi u parlamentu upravo DSK može da bude jezičak na vagi u ovim izborima, pošto i levica i desnica traže njenu podršku. Abidžiku je rekao da DSK namerava da preuzme vodeću ulogu na Kosovu i da ponudi dostojanstvenu i proevropsku vladu“, piše AFP.
Prethodni izbori na Kosovu održani su u februaru ove godine, a na predstojećim u nedelju učestvuje 18 partija, tri koalicije, dve građanske inicijative i jedan nezavisni kandidat.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.