Kako bi se obuzdala aktuelna politička kriza u Srbiji i sprečilo dalje klizanje ka autokratiji, EU mora da usvoji holistički pristup koji čvrsto povezuje opipljiva demokratska poboljšanja sa napretkom u procesu pristupanja, ali i da, pored ostalog, eksplicitno ukazuje na probleme umesto da pohvaljuje kozmetičke reforme, smatraju analitičari.
U tekstu objavljenom na sajtu Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiPEAG), grupa autora navodi da bi Brisel trebalo da iskoristi sve raspoložive instrumente kako bi podstakao istinske reforme u Srbiji umesto da prihvata površno ispunjavanje uslova koje ostavlja autoritarni kurs netaknutim.
Pod naslovom „Resetovanje pristupa EU: Pouke iz protesta 2024–2025“ navodi se da studentski protesti predstavljaju do sada najozbiljniji izazov autoritarnoj vlasti Aleksandra Vučića i da su doveli do masovne mobilizacije građana, promene javnog mnjenja, kao i do sve autoritarnijeg ponašanja vlasti.
Analičari na kraju godine, koju su obeležili studentski i građanski protesti pokrenuti padom nadstrešnice u Novom Sadu, ukazuju da su jasne, dosledne i kredibilne poruke o posvećenosti EU demokratskoj budućnosti Srbije od suštinskog značaja, uključujući vidljivu podršku širokom spektru demokratskih aktera – opoziciji, civilnom društvu, akademskoj zajednici i studentima.
Dalje se navodi da fragmentacija demokratskih aktera ne bi trebalo pogrešno da se tumači kao slabost ili odsustvo pouzdanih partnera, već je ona rezultat političkih uslova delom oblikovanih i godinama nedoslednog angažmana EU.
„EU sada ima ključnu priliku da resetuje svoj pristup. Iskorišćavanje ovog trenutka od presudne je važnosti za budućnost Srbije i čvrsto je u strateškom interesu EU“, ističu autori analize.
Oni navode da se očekuje da studentska izborna lista – sastavljena isključivo od ne-studenata – ima dominantnu ulogu na narednim parlamentarnim izborima i ta lista će, kako kažu, predstavljati političku materijalizaciju studentskog pokreta, čime će se otvoriti potencijalni sagovornici i kanali za dijalog sa zvaničnicima EU.
Kako se ističe u tekstu, EU mora da bude spremna u trenutku kada se oblikuju nove političke platforme obezbeđujući da Unija bude viđena kao poželjan saveznik, a evropske integracije kao preferirani strateški izbor za Srbiju.
Analitičari navode da protesti u Srbiji predstavljaju kulminaciju dugotrajne političke krize na koju EU mora da razvije koherentan odgovor dodajući da na krizu treba da se gleda kao na upozorenje da su pretodne politike propale, kao i na priliku za primenu novih pristupa.
Uz usvajanje holističkog pristupa prema rešavanju problema demokratije u Srbiji, EU treba i da jasnije komunicira o tim problemima i da angažuje različite grupe iz srpskog društva na tom pitanju uspostavljajući veze koje mogu da pomognu u rešavanju tekuće krize ali i da budu temelj za buduće odnose Unije i Srbije, smatraju analitičari.
Konkretno, oni Evropskoj komisiji, Evropskom parlamentu i članicama EU preporučuju da stave poseban fokus na sledeće izbore u Srbiji i da uslove proces pristupanja jasnim i opipljivim rezultatima u izgradnji nezavisnih demokratskih institucija, uz insistiranje na sprovođenju i rezultatima.
Takođe treba da izvrše pritisak na srpsku vladu da se uzdrži od autoritarnih praksi kroz uslovljavanje proširenja, uključujući suspendovanje pregovora, povlačenje finansiranja ili sankcionisanje pojedinaca.
U komunikaciji sa javnošću Srbije, prema mišljenju analitičara iz BiEPAG, Brisel treba da obnovi poverenje demokratske javnosti, jasno saopšti da su zahtevi prodemokratskih demonstranata u skladu sa zahtevima EU od Srbije i eksplicitno navede probleme koje vidi kada je reč o demokratiji u Srbiji a ne da hvali površne ili kozmetičke reforme.
Na planu odnosa sa opozicijom i civilnim društvom institucije EU i njene članice treba da nastave sa jačanjem komunikacije sa prodemokratskim akterima u Srbiji, uključujući pro-EU opozicione partije, organizacije civilnog društva, akademsku zajednicu i studentski pokret, i angažuju ih kao sagovornike evropskim visokim zvničnicima, kažu analitičari.
Dalje se navodi da EU ne bi trebalo da vrši pritisak na opoziciju i civilno društvo da sarađuju sa autoritarnom vladom na reformama vezanim za EU.
Istovremeno EU treba da nadokandi ograničen direktan pristup studentskom pokretu jačanjem komunikacije sa akademnskom zajednicom i kandidatima za poslanike sa studentske liste, kao i da, gde god je to moguće, zaobiđe državne strukture jačanjem direktne (finansijske) podrške demokratskim akterima, zaključuju analitičari Savetodavne grupe.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.