Trideset godina posle Dejtonskog sporazuma, situacija je i dalje nestabilna u Bosni i Hercegovini (BiH) ali i na Kosovu, jer je BiH i dalje pod međunarodnim nadzorom, dok je na Kosovu dalje na snazi Rezolucija UN 1244 koja priznaje suverenitet Srbije nad Kosovom koji je proglasio svoju nezavisnost, prenosi danas francuski list Figaro (Le Figaro).
Situaciju u regionu je opisao stručnjak za Balkan Frederik Sajo (Frederic Saillot), koji je mnogo putovao po zemljama bivše Jugoslavije, sarađivao je sa veb-sajtom Balkans Infos, sada je na čelu Eurasiexpress-a, a objavio je knjigu „Kraj Jugoslavije“.
Sajo je za Figaro rekao da je Dejstonski sporazum okončao oružani sukob i definisao Ustav BiH, federalne države koja objedinjuje Federaciju BiH (hrvatsko-muslimansku) i Republiku Srpsku, od kojih je svaka već imala svoj ustav.
Time su institucionalizovali etničku podelu zajednica koje su se sukobile 1992. godine. Trideset godina kasnije, BiH i dalje pod međunarodnim nadzorom. Sporazum nadgleda visoki predstavnik koga imenuje Savet bezbednosti UN, čija su ovlašćenja proširena Savetom za sprovođenje mira (PIC) u Bonu 1997. godine.
„To je nedavno dovelo do sukoba između visokog predstavnika Kristijana Šmita (Christian Schmidt) i predsednika Republike srpske, Milorada Dodika, oko vlasništva nad zemljištem koje pripada srpskom entitetu. Dodika je osudio Bosanski sud pravde, a prevremeni predsednički izbori su raspisani 23. novembra, na kojima je pobedio Siniša Karan, bliski Dodikov saradnik“, rekao je Sajo.
Šmitov legitimitet osporava Republika Srpska jer ga je imenovao PIC, formiran nakon Dejtonskog sporazuma (u kojem se on ne pominje), a ne Savet bezbednosti UN kako je predviđeno sporazumom.
Sajo je rekao da je posle rata u BiH usledio rat na Kosovu.
Na Kosovu, Rezolucija UN 1244 ostaje na snazi, kojom se priznaje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Međunarodna misija (UNMIK) je zadužena za stvaranje institucija koje omogućavaj „suštinsku autonomiju“ Kosova, koje su postepeno prenete u Prištinu, dok NATO (KFOR) nastavlja da osigurava bezbednost, podsetio je Figaro.
Međutim, 2008. godine kosovski parlament je jednostrano proglasio nezavisnost.
„Evropska unija, odgovorna za olakšavanje dijaloga između Beograda i Prištine u cilju integracije, ipak nije uspela da sprovede Briselske sporazume iz 2013. godine, koji predviđaju stvaranje Zajednice opština sa većinskom srpskom populacijom na Kosovu u zamenu za međunarodno predstavljanje Prištine“, naveo je Sajo.
On je dodao da njihovo sprovođenje otežava „ultranacionalistička politika odlazećeg premijera Aljbina Kurtija (Albin), pristalice Velike Albanije“.
Francuski stručnjak je rekao da su Iran, Saudijska Arabija i Turska igrali značajnu ulogu u pružanju vojne i diplomatske pomoći Bosni.
On je naveo primer da je 1990. godine, predsednik Alija Izetbegović ponovo objavio Islamsku deklaraciju u kojoj je proglasio šerijatski zakon nespojivim sa evropskim pravom.
Prema njegovim rečima, lojalne „nemuslimanske manjine“ imaju koristi od „zaštite“ unutar „Islamske države“, dok se lojalne „muslimanske manjine“ smatraju lojalnim unutar „neislamske zajednice“ ako uživaju slobodu da praktikuju svoju religiju, jer se „islamski poredak može uspostaviti samo kada su muslimani u većini“.
Ova politička strategija, inspirisana Muslimanskim bratstvom, bila je povezana sa učešćem stranih džihadista u bosanskom ratu, u okviru brigade El-Mudžahid bosansko-muslimanske vojske.
Bilo ih je oko 5.000, a potom su raspršeni u razne međunarodne terorističke mreže. Njihovo proterivanje je odlučeno u Dejtonu, ali su terorističke mreže, posebno iranske, nastavile da budu aktivne tajno u Bosni, putem muslimanskih nevladinih organizacija, dodao je Sajo, preneo je Figaro.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.