Na današnji dan 14. decembar

1995 – U Jelisejskoj palati u Parizu potpisan je mirovni sporazum o okončanju 44-mesečnog rata u Bosni, koji je postignut 21. novembra u Dejtonu, SAD. Sporazum su potpisali predsednici bivših jugoslovenskih republika Hrvatske, Bosne i Hercegovine, i Srbije, Franjo Tudjman i Alija Izetbegović i Slobodan Milošević. Tim sporazumom Bosna i Hercegovina je podeljena na dva entiteta – Federaciju BiH i Republiku Srpsku, a nadgledanje sprovodjenja mira povereno je snagama NATO.

1503 – Rodjen je francuski astrolog Mišel de Notr-Dam (Michel, Nostre-Dame), poznat kao Nostradamus, najpoznatiji prorok u istoriji, autor knjige „Proročanstva“ (1555). Bio je lični lekar francuskog kralja Šarla IX (Charles) i dvorski astrolog Katarine Mediči (Caterina Medici).

1799 – Umro je Džordž Vašington (George Washington), prvi predsednik SAD (1789-97), koji je u ratu za nezavisnost od Engleske (1775-83) komandovao vojskom kolonista. Odbivši da se treći put kandiduje za predsednika, uputio je Amerikancima „Oproštajnu besedu“ (Farewell address).

1822 – U Veroni je završen Kongres Svete Alijanse na kojem je odlučeno da se interveniše protiv gradjanske revolucije u Španiji, dok nije prihvaćeno da se pruži pomoć Grčkoj u borbi za oslobodjenje od Otomanskog carstva.

1900 – Nemački fizičar Maks Plank (Max Planck) objavio je „kvantnu teoriju“, prema kojoj energija radijacije potiče iz nevidljivih delića, kvanta, i nije kontinuirana, kako se ranije mislilo.

1911 – Norveški istraživač Rual Amundsen (Roald) postao je prvi čovek koji je stigao na Južni pol, pretekavši engleskog istraživača Roberta Skota (Scott), koji je na Južni pol stigao 18. januara 1912.

1916 – Danci su glasali da se Zapadna Indija koja je pripadala Danskoj proda SAD za 25 miliona dolara.

1918 – U Velikoj Britaniji su prvi put na izborima glasale žene i dobile pravo da se kandiduju za poslanike. Prva izabrana žena je bila grofica Markievič (Markievicz), irski nacionalista, ali nije mogla da zauzme svoje mesto u Parlamentu jer je bila u zatvoru.

1927 – Velika Britanija je priznala nezavisnost Iraka i podržala njegov prijem u Društvo naroda.

1935 – Prvi predsednik Čehoslovačke Tomaš Masarik (Tomas Masaryk) (od 1918) podneo je ostavku, a na položaj šefa države četiri dana kasnije izabran je dotadašnji šef diplomatije Eduard Beneš.

1937 – Japan je uspostavio marionetsku kinesku vladu u Pekingu.

1939 – Društvo naroda je isključilo SSSR iz članstva zbog agresije na Finsku.

1959 – Arhiepiskop Makarios III postao je izabrani lider Kipra, a godinu dana kasnije, pošto je Kipar dobio nezavisnost od Velike Britanije, i njegov prvi predsednik.

1960 – Potpisana je Pariska konvencija o osnivanju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Konvencija je stupila na snagu u septembru 1961.

1962 – Kenet Kaunda (Kenneth) formirao je u Severnoj Rodeziji (Zambija) prvu vladu kojom su dominirali Afrikanci.

1981 – Izrael je anektirao Golansku visoravan koju je preoteo od Sirije u ratu 1967.

1989. – Umro je ruski nuklearni fizičar Andrej Dmitrijevič Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava i protivnik nuklearnih eksperimenata. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1975.

1989 – Opozicioni lider Patrisio Ajlvin (Patricio Aylwin) je izabran za predsednika Čilea na prvim slobodnim izborima u toj zemlji od 1970. Prethodni demokratski izabrani šef države, socijalista Salvador Aljende (Allende) ubijen je u vojnom puču 1973, a na vlast je došao general Avgusto Pinoče (Pinochet).

1994 – Predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera (Jimmy Carter) da posreduje radi postizanja mira u Bosni i Hercegovini.

1995 – U Jelisejskoj palati u Parizu potpisan je mirovni sporazum o okončanju 44-mesečnog rata u Bosni, koji je postignut 21. novembra u Dejtonu, SAD. Sporazum su potpisali predsednici bivših jugoslovenskih republika Hrvatske, Bosne i Hercegovine, i Srbije, Franjo Tudjman i Alija Izetbegović i Slobodan Milošević. Tim sporazumom Bosna i Hercegovina je podeljena na dva entiteta – Federaciju BiH i Republiku Srpsku, a nadgledanje sprovodjenja mira povereno je snagama NATO.

1998 – U oružanom napadu maskiranih lica na kafić u centru Peći na Kosovu ubijena su šestorica mladića srpske nacionalnosti.

1998 – U sukobu Vojske Jugoslavije i naoružanih Albanaca u blizini Prizrena poginulo je 36 Albanaca, a šestorica su ranjena.

2001 – Pisac i britanski akademik nemačkog porekla Vinfrif Georg „Maks“ Sebald, poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Poznat je po knjigama koje su se uglavnom bazirale na tragičnim dogadjajima proteklih 200 godina.

2004 – Predsednik Francuske Žak Širak (Jacques Chirac) otvorio je najviši most na svetu – Milo viadukt, visok 343 metra i dugačak 2,5 kilometara.

2010 – Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) obeležio je 60 godina postojanja. Osnovan 1950. sa 33 zaposlena i budžetom od 300.000 dolara, Komesarijat je imao zadatak da posle Drugog svetskog rata zbrine dva miliona izbeglica. UNHCR je 2010 godine raspolagao budžetom većim od tri milijarde dolara i angažovao je više od 6.000 ljudi koji su se u 110 zemalja brinuli o 21 milion izbeglica.

2013 – Umro Piter O’Tul (Peter O’Toole), irski pozorišni, filmski i TV glumac, poznat po ulogama u filmovima „Lorens od Arabije“, „Goodbye Mr Chips“, „The Ruling Class“, „The Stunt Man“ i „My Favourite Year“. Nagradu Oskar za životno delo dobio je 2003. godine.

2013 – Kineska istraživačka svemirska letelica „Čange-3“ sletela je na površinu Meseca, čime je Kina, posle Rusije i SAD, postala treća država koja je uspela da pošalje lunarno vozilo na Mesec. U sastavu letelice je svemirski modul „Zec od žada“, zadužen za tromesečna istraživanja geološke strukture i materija na površini Meseca.

2014 – Vladajuća Liberalno-demokratska stranka japanskog premijera Šinza Abea osvojila je ubedljivu pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima.

2016 – Bugarska pravnica Ekaterina Trendafilova imenovana je za prvog predsednika Specijalnog suda za Kosovo, sa sedištem u Hagu, koji će suditi za zločine Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

2016 – Ruski predsednik Vladimir Putin četvrtu godinu za redom je prvi na rang listi najmoćnijih ljudi na svetu američkog časopisa Forbs (Forbes).

2018 – Skupština Kosova usvojila je tri zakona kojim se Bezbednosne snage Kosova transformišu u oružane snage.

2023 – Specijalni sud za Kosovo sa sedištem u Hagu pravosnažno je osudio bivšeg starešinu OVK Saljiha Mustafu na 22 godine zatvora zbog ratnih zločina nad Albancima na Kosovu 1999.

2023 – Evropska unija je otvorila pristupne pregovore sa Ukrajinom i Moldavijom i odobrila status kandidata za Gruziju.