Podsećanje na neizgrađeni Muzej Kolubarske bitke
Pokret Kreni promeni Lazarevac ovih dana je ponovo otvorio temu neizgrađenog Muzeja Kolubarske bitke, podsetivši javnost da idejno rešenje za ovaj objekat postoji još od 2012. godine. Na inicijativu Nikole Novakovića, projekat je izradio arhitekta Darko Svilar, a prema planu, muzej je trebalo da bude završen 2014. godine. Ipak, projekat je naprasno zaustavljen, bez zvaničnog objašnjenja, bez javne rasprave i bez odgovornosti institucija koje su ga ignorisale više od decenije.
Objava sa zvaničnih društvenih mreža pokreta Kreni Promeni Lazarevac:
„Da li znate da od 2012. postoji idejno rešenje za izgradnju Muzeja Kolubarske bitke u Lazarevcu? Na inicijativu Nikole Novakovića, a po idejnom rešenju Darka Svilara muzej je trebao da bude završen 2014. godine. Nažalost, država, grad Beograd, ali i lokalne strukture vlasti nisu u ovom projektu videle potencijal. Da li su heroji kolubarske bitke to zaslužili? Čak i da to stavimo na trenutak po strani, ogroman turistički potencijal bačen je u vodu.“
Ovu objavu na društvenim mrežama, prati i sledeći video:
Inicijativa koja postoji više od decenije, ali nikada nije realizovana
Iako Lazarevac poseduje ogroman istorijski i turistički potencijal, institucije, od države, preko Grada Beograda, do lokalne samouprave nikada nisu prepoznale važnost muzeja. Građani Lazarevca tako i danas nemaju centralno mesto koje bi čuvalo sećanje na jedan od najvažnijih trenutaka naše istorije. Nemaju ni prostor gde bi nove generacije učile o herojima Kolubarske bitke. Time je propušten i značajan ekonomski potencijal, jer bi ovakav muzej mogao biti jedna od ključnih regionalnih turističkih tačaka.
Zašto javnost nikada nije dobila objašnjenje?
Na pitanja zbog čega projekat nikada nije realizovan, ko ga je zaustavio i da li postoji politička ili institucionalna odgovornost, do danas nema odgovora. Upravo zbog toga inicijativa Pokreta Kreni promeni ponovo dobija na značaju, jer otvara raspravu o dugogodišnjoj nedoslednosti i nebrizi prema lokalnom identitetu. Ako se najvažniji deo istorije zanemaruje više od decenije, postavlja se pitanje kako se institucije odnose prema svim ostalim potrebama građana.
Obeležavanje bitke bez poziva medijima i građanima
Dodatnu zabrinutost izazvalo je i ovogodišnje obeležavanje Kolubarske bitke. Mediji i građani o događajima su obavešteni isključivo putem Instagram profila Turističke organizacije GO Lazarevac, bez zvaničnih poziva, dopisa ili najava koje bi omogućile prisustvo javnosti. Ovakva praksa već ponavlja se već duže vreme i ostavlja utisak da se obeležavanje organizuje zatvoreno, bez namere da uključi zajednicu koja bi trebalo da bude nosilac kulture sećanja.
U mestu koje nosi najveći teret ove istorije, izostanak transparentnosti i komunikacije deluje posebno problematično.
Kolubarska bitka kao identitet Lazarevca i propuštena šansa
Kolubarska bitka predstavlja temelj identiteta Lazarevca. Zbog toga je posebno bolno to što do danas nije obezbeđen prostor koji bi na dostojanstven način sačuvao sećanje i omogućio edukaciju novih generacija. Muzej bi mogao da bude centar istraživanja, kulturnog života i turističke ponude, ali umesto toga, ova prilika godinama stoji neiskorišćena, bez jasnog plana ili inicijative od strane nadležnih.
Poziv institucijama da konačno polože račune građanima
Godišnjica Kolubarske bitke nije samo datum u kalendaru, to je trenutak kada Lazarevac treba da se seti svoje istorije, ali i da preispita kako se prema njoj odnosi. Građani s pravom očekuju odgovore: zašto muzej nije izgrađen, zašto je doneta odluka o stopiranju projekta i da li postoji realna mogućnost da inicijativa ponovo zaživi. Dok se ta pitanja ne razjasne, Lazarevac ostaje grad koji obeležava svoju istoriju, ali ne ulaže dovoljno da je trajno sačuva.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.