Kragujevac: Sanacija fasade solitera Y (FOTO)

U toku je sanacija fasade jednog od simbola grada Kragujevca, solitera Ipsilona. Pored farbanja, čiste se i menjaju oluci i polomljena stakla, postavlja se mreža. Zanimljivo je da se radovi finansiraju isključivo od prihoda zgrade. Kada će biti okončani, zavisi od vremenskih uslova. 

Sanacija fasade najvišeg solitera u Kragujevcu Ipsilona počela je krajem septembra. S obzirom na to da nije odolela zubu vremena urađena je priprema za sanaciju fasade i nanošenje podloge, a sada se radi farbanje akrilnom bojom. 

Najviše pažnje građana privuklo je nanošenje podloge, koja je plave boje, pa je bilo onih koji su pomislili da će i Ipsilon biti ofarban u toj boji. Međutim, neće, zadržaće prepoznatljivu boju i najviša zgrada u Kragujevcu dobiće novi sajaj. Pored toga, čiste se i menjaju oluci i polomljena stakla, postavlja se mreža…

Radove izvodi licencirana firma za izvođenje radova na visini, a reč je, kako bi naš narod rekao, o alpinistima. Svakodnevno se penju na 75 metara visine, koliko je visoka ta zgrada, i rade. 

“Oni su izuzetni momci, koji nam pomažu da simbol Kragujevca dobije novi sjaj. Njihov posao je veoma naporan i kreće od ujutru, pa sve do poslepodnevnih časova, ali im ništa ne predstavlja problem kako bi posao završili što kvalitetnije”, rekao je za InfoKG upravnik solitera Ipsilon, Saša Perović. 

Zanimljivo je da sanaciju fasade “Ipsilona” ne finansira ni lokalna samouprava, ni vlasnici stanova, već su sredstva obezbeđena od prihoda zgrade. 

“Novac za sanaciju je izdvojen isključivo od izdavanja prostora na vrhu solitera Ispilona za antene. Od tog novca se finansira i mesečno održavanje zgrade, tako da smo u Srbiji jedinstveni i po tome što vlasnici stanova ne izdvajaju novac za te namene”, objašnjava za InfoKG Perović. 

Ne može da precizira kada će svi radovi obuhvaćeni sanacijom biti okončani, jer to, kako kaže, zavisi od vremenskih uslova. 

Soliter Ipsilon sa svojih 75 metara visine, sa 17 spratova, među 10 je najviših zgrada u Srbiji. Izgrađen je krajem sedamdesetih godina prošlog veka, a prvi stanari su se uselili 21. oktobra 1979. godine. Važi i za najoriginalniji arhitektonski projekat, ali i za seizmički najstabilniju zgradu u zemlji. Projektovao ga je čuveni arhitekta Dragoljub Bakić, rođeni Kragujevčanin, koji je preminuo u februaru prošle godine.