Prof. dr Dragan Delić, član Predsedništva Srbija centra (SRCE) i narodni poslanik, izneo je oštre kritike na račun predloženog republičkog budžeta, tvrdeći da je on u raskoraku sa neophodnom zdravstvenom politikom, zbog čega bolesnici u Srbiji umiru čekajući inovativne lekove. Delić je naglasio da se finansiranje zdravstvenog sistema troši nestručno i netransparentno jer ne postoji stručno utemeljena zdravstvena politika i jasni prioriteti.
Delić, redovni profesor Medicinskog fakulteta u penziji, kao ključnu sistemsku grešku navodi višedecenijsku supremaciju kurativne medicine (lečenja) nad preventivnom medicinom. Podaci pokazuju da je u periodu od 2003. do 2018. godine udeo izdataka za preventivne, javno zdravstvene usluge smanjen sa 8,7 na 7,1 odsto, iako je 85 odsto smrtnih ishoda u zemlji uzrokovano hroničnim, nezaraznim bolestima koje su preventibilne. Predloženi budžet ne rešava ovaj problem: za prevenciju i kontrolu vodećih hroničnih nezaraznih oboljenja namenjen je samo 81 milion dinara, što je za 5 miliona manje nego 2024. godine. Pri tome, instituti i zavodi za javno zdravlje, koji kreiraju preventivne programe, učestvuju sa samo 1 odsto u ukupnim rashodima zdravstva.
Narodni poslanik je ukazao na neprihvatljivo stanje u oblasti inovativnih terapija, navodeći da dve godine nijedan inovativni lek nije odobren od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. „U međuvremenu, bolesnici umiru čekajući inovativne lekove,“ rekao je Delić, dodajući da je za lečenje građana u inostranstvu planirano samo 350 miliona dinara (oko 2,9 miliona evra), što pokriva lečenje za tek tridesetak bolesnika. Kao primer apsurda naveo je da će Uprava za igre na sreću dobiti četiri puta više, 1,38 milijardi dinara, dok se bolesnici u inostranstvo upućuju zahvaljujući SMS porukama i humanitarnim akcijama.
Delić je kritikovao i planiranu potrošnju od 815 miliona evra kreditnih zaduženja u 2026. godini, koja su usmerena dominantno na tercijarnu zdravstvenu zaštitu, dok su rashodi i izdaci sekundarne i tercijarne zaštite 2,2 puta veći od celokupne primarne zaštite, koja bi trebalo da reši preko 80 odsto zdravstvenih problema. Naglasio je da se predloženim budžetom nastavlja sa ulaganjem u proširenje bolničkih kapaciteta i kupovinu opreme, umesto u suštinsko rešavanje problema.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.