Ministar finansija Siniša Mali rekao je danas da je predloženi budžet za 2026. godinu socijalno odgovoran i obezbeđuje nastavak kapitalnih ulaganja i razvoj infrastrukture, odnosno poboljšanje standarda građana i nastavak reformi.
„Predloženi budžet je u funkciji ostvarenja programa ‘Skok u budućnost – Srbija 2027’ i organizovanje međunarodne izložbe Ekspo“, rekao je Mali na sednici Skupštine Srbije na čijem dnevnom redu je predlog budžeta za narednu godinu.
Predlogom budžeta za narednu godinu predviđeni su ukupni prihodi i primanja u iznosu od 2.414,7 milijardi dinara, a rashodi i izdaci od 2.751,7 milijardi dinara.
Budžetski deficit treba da iznosi 337 milijardi dinara, odnosno tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) čiji će rast, po projekciji Vlade, biti tri odsto.
Mali je rekao da će rast BDP-a ove godine, planirana na 4,2 odsto, biti između dva i 2,5 odsto, uprkos organizovanim blokadama.
Naveo je da je budžetom za 2026. obezbeđen novac za uvećanje penzija od 12,2 odsto od decembra ove godine kao i za rast plata u javnom sektoru od januara iduće godine od 5,1 odsto.
Minimalna zarada u januaru iduće godine, kako je kazao Mali, biće uvećana 10,1 odsto, a neoporezivi deo zarade povećan na 34.000 dinara.
„Nastavićemo ulaganja u kapitalne investicije koja će iduće godine iznositi 6,7 odsto BDP-a, odnosno 740 milijardi dinara“, kazao je Mali.
Istakao je da su rekordna izdvajanja planirana za sektor bezbednosti, kao i za poljoprivredu.
Dodaci predlogu budžeta su, kako je naveo Mali, „zeleni budžet“, gde su svi projekti za zelenu agendu i očuvanje životne sredine, i građanski vodič kroz budžet, kako bi građani bili bolje informisani o planovima prihoda i rashoda državne kase i mogli da učestvuju u donošenju važnih odluka.
Na dnevnom redu sednice parlamenta je i set od 23 zakonska predloga Ministarstva finansija, među kojima su zakoni o završnom računu budžeta za 2024, poreski zakoni, zakon o nacionalnom jednošalterskom sistemu, zakoni za zelenu tranziciju, izmene zakona o tržištu kapitala, o alternativnim investicionim fondovima, faktoringu, e-fakturama i e-otpremnicama.
Mali je rekao da su pred poslanicima reformski zakoni, veoma važni za državu, koji govore o budućnosti i na koji način se Srbija pozicionirala kao atraktivna investiciona destinacija kada su zemlje regiona, ali i ostale zemlje sveta u pitanju.
Istakao je da se u parlamentu nalazi i Predlog zakona o nacionalnom jednošalterskom spoljnotrgovinskom sistemu koji će doprineti većoj efikasnosti privrede.
Reč je, dodao je, o veoma važnom zakonu za sve one koji se bave uvozom, izvozom i tranzitom dobara koji se radi zajedno sa EU kako bi se domaći standardi usaglasili.
„Usvajanjem ovog zakona sve što vam treba biće na jednom mestu. Smanjuju se troškovi, ubrzavaju procedure, a privrednici mogu da se bave svojim poslom, dok će država odraditi sve ono što je potrebno za njih“, rekao je Mali.
Ministar je podsetio da je uspostaljen sistem e-akcize – što je bio jedan od ključnih koraka u ispunjavanju međunarodnih obaveza proisteklih iz Protokola o suzbijanju nezakonite trgovine duvanskim proizvodima, koji je ratifikovala Skupština Srbije.
Unutar toga, kako je rekao, od 1. oktobra ove godine, uspostavljen je „track and trace“ modul, koji omogućava potpunu kontrolu kretanja duvanskih proizvoda, od proizvodnje i uvoza do distribucije i prodaje, čime se obezbeđuje transparentnost i suzbija siva ekonomija.
U paketu reformskih mera su izmene zakona kada su elektronske otpremnice u pitanju čiji je početak planiran za 1. januar 2026. godine, rekao je ministar.
Mali je naveo i da će sistem e-otpremnica pomoći privredi u smislu ubrzanja i olakšavanja procesa i logistike i da će doprineti boljem pozicioniranju kada je konkurencija u pitanju.
„Još jedan reformski paket zajedno sa sistemom e-faktura. Nema više papira kada su fakture u pitanju. Sve je elektronski i to je veoma važno“, rekao je Mali.
On je istakao i da sistem e-faktura radi bez greške te da je od početka implementacije 365 miliona faktura prošlo kroz sistem.
„U narednih godinu dana ići ćemo i sa takozvanom preliminarnom PDV prijavom koja će biti automatski izvedena iz sistema e-faktura tako da dodatno štedimo vreme i povećavamo efikasnost, kada su u pitanju naši privrednici“, rekao je Mali.
Naveo da će se pred poslanicima naći i zakon o faktoringu gde se po prvi put uvodi trajna evidencija faktoringa, što je još jedan zahtev privrede, a čime će se sprečiti mahinacije i prevare.
Mali je najavio je da će se od 1. januara krenuti sa sistemom e-bolovanja, kako bi uveo red u sistem izdavanja potvrda o bolovanju.
„Cilj je da sve to bude u jednoj bazi, centralizovano, čime se smanjuju mahinacije i uvećava se efikasnost rada privrede“, rekao je Mali.
Istakao je da je u predloženom paketu zakona i parafiskalna reforma.
„Zahtev MMF je da sve parafiskale, razne takse i sve ostalo što se plaća na lokalnom nivou stavimo u jedan sistem, u jednu bazu podataka“, rekao je Mali.
Pored budžeta za 2026. godinu poslanici će razmatrati i predloge odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i izmene finansijskih planova ovih institucija.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.