U državnu kasu će, kako je isplanirano budžetom Srbije, naredne godine biti uplaćeno više od tri milijarde evra na ime akciza, piše danas Nova ekonomija.
Najveći deo tih orihida treba da bude od akcize na gorivo, uprkos neizvesnoj situaciji sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), koji je odnedavno pod američkim sankcijama.
Akcize su značajan prihod države, i predstavljaju posebnu vrstu poreza koji se plaća prilikom kupovine goriva, cigareta, alkohola, ali i za potrošnju struje.
U narednoj godini, vidi se u predlogu budžeta koji je usvojila Vlada Srbije, planirani su prihodi od akciza u iznosu od 453,3 milijarde dinara, odnosno oko 3,8 milijardi evra.
Od toga, 154 milijarde dinara su akcize na duvanske proizvode. Potom, 55,3 milijarde su ostale akcize, među koje spada i struja, koja je ove godine poskupela, pa je samim tim povećan i iznos koji svaki potrošač plaća za ovaj namet, a koji se naplaćuje u iznosu od 7,5 odsto od iznosa utrošene električne energije (i različitih taksi koje se plaćaju kroz račun).
Ipak, najveći deo ovog prihoda dolazi od akcize na naftne derivate – 244 milijarde dinara.
Ukupno, akcize će činiti oko 19 odsto svih poreskih prihoda planiranih u 2026. godini.
Planirani prihodi od akcize na naftne derivate u 2026. godini veći su za 3,8 odsto u odnosu na procenu ovih prihoda u 2025. godini.
“Promet naftnih derivata tokom 2025. godine je stabilizovan, pa je tekuća potrošnja dobra osnova za planiranje prihoda od akciza u narednom periodu. Za budžetsku 2026. godinu projekcija prihoda od akciza na derivate nafte pretpostavlja nepromenjen obim potrošnje i iznose akciza koji će, u skladu sa važećom regulativom, biti usklađeni sa inflacijom iz prethodne godine”, navodi se u obrazloženju budžeta.
Takođe, nastaviće se primena povrata akcize na gorivo koje kupuju poljoprivrednici, ali “pod pretpostavkom nesmetanog snabdevanja domaćeg tržišta svim potrebnim vrstama i količinama naftnih derivata”.
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić rekao je za Novu ekonomiju da će redovno godišnje usklađivanje akcize sa inflacijom iznositi upravo onoliko koliko povećanje očekuje vlast.
“Usklađivanje se radi u skladu sa inflacijom, koja je tri odsto, plus-minus jedan procenat. Dakle, to je otprilike onoliko koliko se u budžetu navodi da će biti povećanje prihoda od akciza”, kazao je Savić.
Međutim, sagovornik Nove ekonomije ne isključuje mogućnost da cene goriva u narednoj godini budu više, imajući u vidu činjenicu da je NIS pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva.
“NIS radio ili ne radio, mi ćemo naftu uvoziti. Ipak, može da se desi teži uvoz zbog sankcija, pitanje je kakva će biti mogućnost nabavke, da li ćemo moći dovoljno iz Evrope da uvezemo, a konačno, skuplje je da se uvozi sirova nafta, pa da se onda ona prerađuje. U konačnici, derivati koje će potrošači kupovati biće skuplji”, rekao je Savić.
On je dodao da sada postoji Vladina uredba kojom su cene benzina i dizela ograničene, ali da ona može da bude ukinuta, i tada će gorivo moći da poskupi. Međutim, čini se, kako je navela Nova ekonomija, da vlast na takav scenario ne računa, imajući u vidu da je planirano povećanje prihoda od akciza u skladu sa inflacijom.
Da će povećanje akcize biti način na koji će država ostvariti veće prihode, smatra i ekonomista Milan Kovačević.
“Ako država hoće da uveća svoje prihode, bilo bi logičnije da je uvećala PDV na naftne derivate, jer se ovaj iznos naplaćuje u određenom procentu na cenu, dok je akciza fiksni iznos koji se plaća po litru goriva”, rekao je Kovačević.
Akciza akciza na benzin trenutno iznosi 70,11 dinara po litru. Taaj namet nešto je skuplji za dizel, pa je akciza 72,09 dinara po litru.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.