Lavrov spreman za susret sa Rubijom, ali bez odustajanja od ključnih uslova za mir u Ukrajini

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je danas da je spreman da se sastane sa američkim državnim sekretarom Markom Rubijom, ali da Rusija neće da odustane od svojih ključnih uslova za okončanje rata u Ukrajini, prenosi danas agencija Rojters.

Kremlj je u petak odbacio izveštaje zapadnih medija da je Lavrov pao u nemilost ruskog predsednika Vladimira Putina kada su propali planovi za Putinov susret sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, posle poruke iz Lavrovljevog minsitarstva koja je ukazala da Moskva nije spremna da popusti u svojim zahtevima oko Ukrajine, prenosi Rojters.

„Državni sekretar Marko Rubio i ja razumemo potrebu za redovnom komunikacijom“, rekao je  danas Lavov, Putinov ministar spoljnih poslova od 2004.godine, za državnu novinsku agenciju RIA Novosti.

„To je važno za razgovore o ukrajinskom pitanju i promovisanje bilateralne agende. Zato komuniciramo telefonom i spremni smo za lične susrete kada je to potrebno“, rekao je Lavrov.

Gotovo četiri godine od kada je Putin poslao hiljade vojnika u Ukrajinu ruske snage postepeno napreduju i kontrolišu oko 19 odsto ukrajinske teritorije za koju Moskva kaže da je legalno deo Rusije, mada Ukrajina i zapadne evropske sile kažu da nikad zvanično to neće prihvatiti, prenosi Rojters.

Lavrov je rekao da je „razumevanje“ postignuto tokom sastanka Putina i Trampa u Enkoridžu u SAD 15. avgust zasnovano na Putinovim zahtevima iz 2024. i idejama Trampovog izaslanika Stiva Vitkofa.

Putin je izneo svoje ključne uslove za okončanje rata juna 2024. godine, u kojima traži da se Kijev odrekne planova ulaska u NATO, i da povuče svoje trupe u potpunosti iz četiri provincije za koje moskva tvrdi da su deo ruske teritorije – Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine koje zajedno čine Donbas plus Herson i Zaporožje na jugu.

Rusija trenutno drži pod kontrolom Krim koji je anektirala 2014. godine, gotovo ceo Lugansk i oko 80 odsto Donjecka, 75 odsto Hersona i Zaporožja i delove u oblastima Harkov, Sumi, Mikolajev i Dnjepopetrovsk.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao da bi moglo da se prizna da su neke teritorije koje je okupirala Rusija privremeno de fakto okupirane, ali je odbacio de jure priznanje. On je rekao da nema mandat da daje teritoriju i da bi svako povlačenje izložilo Ukrajinu i njene evropske saveznike novim ruskim napadima.

Lavrov je rekao da Rusija sada čeka potvrdu od SAD da su sporazumi iz Enkoridža i dalje na snazi.

On je dodao da „niko ne dovodi u pitanje teritorijalni integritet Rusije i izbor stanovnika Krima, Donbasa i Novorusije, da se ponovo ujedine sa svojom istorijskom domovinom“.

Novorusija je naziv koji Rusi koriste za deo jugoistočne Ukrajine koja je postala deo carske imperije u 18. i 19. veku, a to je takođe naziv proruskog pokreta da se ponovo preuzme ruska kontrola nad tom teritorijom.

Upitan o evropskom planu da upotrebi većinu od 210 miijardi evra ruske suverene imovine koja je trenutno zamrznuta u Evropi za finansiranje Ukrajine, Lavrov je rekao da nema pravnog načina za oduzimanje te ruske imovine i da će Rusija uzvratiti ako ona bude uzeta.

On je rekao i da su SAD informisale Moskvu preko diplomatskih kanala da preispituju Putinov predlog da se zadrže ograničenja iz Novog ugovora u smanjenju strateškog oružja (Novi Start) i nakon njegovog isteka u februaru 2026. godine.